Da je bilo pravde, živela bi i sto godina: Ispraćaj majke hrabrosti, čija je fotografija dok grli lobanju sina obišla svet

U SELU Fakovići kod Bratunca danas je sahranjena Dobrina Prodanović, majka čija je fotografija dok plače i grli lobanju sina Živana, ubijenog tokom rata u BiH - obišla svet. Njen jedinac je stradao pre 27 godina u Ratkovićima kod Srebrenice, a ova majka Srebrenice pravdu nije dočekala. So na ranu bila joj je i što je upravo ova njena slika, u zapadnim medijima prikazivana kao da je ona majka svirepo ubijenog Bošnjaka.

Pročitajte i:Preminula baka koja je grlila lobanju sina, simbol stradanja Srba u okolini Srebrenice (FOTO/VIDEO)

Pred zemnim ostacima stradalog sina - njegovom lobanjom, pršljenom, tri rebra i levom lopaticom, Dobrina je zastala 1993. godine. Po navlaci za zube, odmah je prepoznala da je to njen Živan, njeno jedino muško čedo ubijeno sa 24 godine. Obgrlila je lobanju i zakukala.

- Dobrina Prodanović je majka hrabrost - priča za "Novosti" njen sinovac Ljubinko. - Preminula je u 82. godini čekajući pravdu za ubijenog sina Živana. Otišla je na onaj svet ne dočekavši je. Iza sebe je ostavila i tri kćeri. Ali, otišla je da nađe smiraj pored svog Živana. Verujem da će im oboma sada biti lakše.

Dobrina je svog sina Živana izgubila u Ratkovićima kod Srebrenice 21. juna 1992. godine. Ubili su ga zlikovci tzv. Armije BiH iz ovog grada. Tih teških dana dobro se seća i baka Radinka, Dobrinina komšinica, koja je i sama u napadu ranjena, a muž joj je ubijen.

- Da je bilo pravde, živela bi i sto godina, i to tako da je do večne kuće isprati sin, a ne ona njega - govori Radinka za "Novosti".

Sahrana Dobrine Prodanović

Jeziva slika Dobrine Prodanović iz Ratkovića, koja u rukama drži lobanju ubijenog sina Živana, obišla je svet. Danas su rodbina, malobrojni meštani i organizacije koje čuvaju sećanje na odbrambeno-otadžbinski rat, došli do porodične grobnice Prodanovića u Fakovićima da odaju poslednju počast ovoj srebreničkoj majci, Srpkinji, koja je poslednjih 27 godina živela sa beskonačnom tugom, skrhana od bola.

- Velika je nepravda odnos međunarodne zajednice prema Srbima i srpskim žrtvama - kaže, za "Novosti", Radojka Filipović iz Organizacije porodica poginulih i zarobljenih boraca i nestalih civila opštine Bratunac.

A, za nepravdu i prljavu antisrpsku "igru", podlo je iskorišćena i Dobrinina fotografija. Za propagandu u mnogobrojnim zapadnim medijima, koja je vođena po okončanju građanskog rata u Bosni i Hercegovini, upravo ova fotografija prikazivana je kao slika majke nedužnog Bošnjaka kojeg su mučki ubili Srbi.

O patnji majke snimljen dokumentarni film

O strašnom trenutku identifikacije sina jedinca, Dobrina je smogla snage da govori tek 2016. godine:

- Prepoznala sam mog Živana po navlaci za zube. Uzela sam njegovu lobanju u šake i cvilela sve dok glas nisam izgubila, a oči mi pobelele. Presudili su mi tog dana, ja sam u grobu već 23 godine.

Živan je stradao u Ratkovićima kod Srebrenice, pošto su pripadnici takozvane Armije BiH upali u selo, palili kuće i ubijali ljude. Selo, u kom je pre rata živelo 338 Srba, opustelo je, a majka Dobrina nije smogla snage da se vrati na ognjište gde je odgajala sina.

- Duša me strašno boli. Mogla sam umreti u selu, kuća spaljena, nema mi deteta... Preklinjala sam da me sklone odatle, nisam mogla to da izdržim. Tugujem, sama sam. Plačem i samo plačem, oči mi se nisu još osušile. Izvadili su mi srce iz grudi, živim bez srca, bez mog Živana, ne znam ni kako sam živa - govorila je kroz plač Dobrina.

SUDI SE SAMO SRBIMA

NA ispraćaju do večne kuće, počast Dobrini Prodanović odali su i predstavnici boračkih organizacija.

- Mnogobrojne srpske majke, kao i Dobrina, neće dočekati pravdu - kaže, za "Novosti", Zoran Gvozdenović, predsednik Boračke organizacije opštine Bratunac. - Svi sudovi do sada bili su sudovi samo za Srbe. To nam govori da svet ne želi da čuje za stradanje našeg naroda, ne samo u BiH, već i na prostoru bivše Jugoslavije, tamo gde je devedesetih bilo ratnih dejstava.

STRADANjE SRPSKIH CIVILA

OD maja do decembra 1992. godine u opštinama Srebrnica i Bratunac, muslimanske snage su počinile strašne zločine nad Srbima. U srebreničkoj opštini ubijeno je više od 400, a u bratunačkoj 560 Srba. Većinom su to bili civila, među kojima veći broj žena i dece. Uništena su 43 srpska sela sa više od stotinu zaselaka, kao i više verskih objekata, devastirana su groblja i polomljeni gotovo svi krstovi u srpskim selima.