Loša godina za ratare: Kupcima skupo, proizvođači tvrde da rade sa gubitkom

SEMBERSKI ratari, proizvođači žitarica, povrća i duvana, ovih dana koriste lepo vreme i užurbano beru poslednje plodove poznih sorti paprike, paradajza, žute listove duvana, i polako svode račune koliko im je zemlja uzvratila nakon višemesečnog oranja, kopanja, navodnjavanja, setve i berbe.

PROČITAJTE JOŠ -Nacionalni park "Drina" dobio odobrenje: Mogu da proizvode seme Pančićeve omorike

Uglavnom, niko nije zadovoljan - ni proizvođači, ni potrošači!

Drago Martić (68), proizvođač plasteničkog povrća iz Donjeg Crnjelova, ovih dana bere pozni paradajz, koji će isporučiti fabrici "Sava".

- Tokom cele sezone, paradajz je na bijeljinskoj zelenoj pijaci koštao od dve do tri marke za kilogram, a ja ga prodajem, po ugovoru, bijeljinskoj "Savi" po 0,20 maraka. Nikakva zarada, a da ne podsećam na olujne kiše, elementarne nepogode - podseća Drago.

Slobodan Marković iz Velike Obarske, pokušava da se stavi i u ulogu kupca, potrošača.

- Jasno je da su plate male i neredovne i da troškovi života stalno rastu, ali i troškovi proizvodnje hrane, počev od cena repromaterijala, u startu vode u gubitak. Nikome danas nije lako, i ovo je samo golo preživljavanje - kaže Marković.

Zlatko Stevanović iz Zagona, i ako godinama unazad proizvodi duvan na osam hektara razmišlja da odustane od ove neizvesne rabote.

- Otkupna cena duvana od tri marke po kilogramu suvog duvana, nije povećavana već 20 godina, a repromaterijal je poskupeo nekoliko puta. Obrada i berba duvana je uglavnom ručna, stalno smo mokri, prljavi, izloženi izlučivanju štetnih smola, pa je gotovo nemoguće pronaći radnike za ovaj posao.

Ako se naredne godine nešto ne promeni, mnogi će odustati od ove proizvodnje - kaže Zlatko Stevanović. On napominje da dosta proizvođača duvana ove godine ne mogu izmiriti ni dugove za setvu.