VAŽNA je, dragocena, višestruko korisna i nasušno potrebna odluka Vlade Republike Srpske, o proglašenju lokaliteta „Gromiželj“, kod Bijeljine, za zaštićeno stanište, među kojima je još šest, koji su, upravo, dobili taj status, pa ih je sada 26 u RS - kaže ponosno profesor dr Milenko Đurčić.


Đurčić je jedan od najuglednijih univerzitetskih profesora, ne samo u Republici Srpskoj već i u BiH. Postao je čuven, ne samo po sjajnim predavanjima na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Istočno Sarajevo, već i po neprestanom istraživačkom radu u prirodi, jedinstvenim muzejom na otvorenom i zatvorenom prostoru u rodnom Velinom Selu, nedaleko od Save i Drine, kao i po poznavanju najmanje 100.000 raznih biljki „u glavu“.

Profesor Ćurčić kaže da je ovakva odluka očekivana i da je ostvaren san svih istraživača, na čelu sa njim, kao i da „Gromiželj“ i sve ono u njemu i oko njega to zaslužuje.

Ovo stanište je u profesorovom rodnom mestu, Velinom Selu, kod Bijeljine. Jako ga je ta lokacija privlačila, kaže, još kao dečaka, dok nije ni pomislio da će biti značajan srpski i biolog u SFRJ, koji je studije biologije, postdiplomske i doktorske studije završio u Beograd.


Milenko Đurčić sa čuvenom mrgudom/ Foto: B. Milošević



U rodnom selu, samo malo dalje od svoje kuće, profesor brine o prirodnom staništu Gromiželj za čije se ime na karti najznačajnijih na planeti, po velikom broju registrovanih ugroženih biljnih i životinjskih vrsti, sam potrudio.

To je, danas, nedaleko od ušća Drine u Savu mesto koje posećuju biolozi sa svih meridijana.

- U močvari Gromiželj ustanovili smo postojanje ribice umra krameri, poznate u narodi kao mrguda, čija je evolucija počela pre 400 miliona godina- priča ponosno profesor Ćurčić. -Kad mi je, prvi put pokazao, Žarko Vikić, profesor fizičkog, odmah sam znao da je reč o blagu koje mora da se zaštiti, što smo narednih godina i učinili. U međuvremenu, na moju inicijativu, svesrdno se uključio Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa, pa su, sa svojim stručnjacima, istraživali, već nekoliko godine, močvaru Gromiželj, gde su identifikovali više od 450 vaskularnih(viših) biljaka i na desetine životinjskih vrsta, koje su na listi retkih, pa čak i ugroženih u Evropi i svetu. To su baš „primerci“ sa takozvane crvene svetske liste.

Močvara Gromiželj je na površini većoj od 800 hektara.

- Dolazili su i dolaze mnogi istraživači iz Beograda, Novog Sada i Banjaluke, uzimaju uzorke biljnog i životinjskog sveta i jednoglasno zaključuju da se radi o velikoj brojnosti populacije umbre kameri(mrguda)- kaže naš sagovornik.- Na ovaj način i RS dobija značajan deo zaštićenog područja, što je jedan od važnih uslova za ulazak u Evropsku uniju. O naučnom, kulturnom, turističkom, pa i privrednom značaju suvišno je i govoriti. Gromiželj zaslužuje status „ramsasrskog područja“, prema Ramskamskoj monvenciji, koja štiti sva vlažna područja u svetu, bitna za početak života.

Voda je, podseća naš sagovornik, „izvor života, bez nje ni u biljnom ni u životinjskom svetu nema razmožavanja, a Gromiželj je blagodet gde je sve kao od Boga dato za tako nešto“.