MINISTARSTVO prosvete i kulture RS, profesori, akademici, lingvisti i predstavnici kulturnih institucija jednoglasni su u stavu da je sada više nego ikad potrebno govoriti i pisati o ugroženosti srpskog jezika i ćirilice i pronaći načine kako da ih sačuvamo.

- Ministartsvo prosvete i kulture Republike Srpske prepoznalo je ugroženost ćirilice u savremenom kontekstu i aktuelnom vremenu i u skladu sa svojom obavezom i nadležnošću u smislu zaštite, negovanja i očuvanja kulturnog nasleđa, pokrenulo niz aktivnosti na njenoj promociji, poručuju iz ovog ministarstva nakon što su „Večernje Novosti“ uputile pitanje kakav je pložaj srpskog jezika i ćirilice u današnjem vremenu.

Kako dalje navode Strategijom razvoja kulture Republike Srpske 2017-2022. takođe je utvrđeno da srpski jezik i ćirilično pismo moraju uživati posebnu zaštitu republičkih, naučnoistraživačkih i obrazovnih institucija, te da će Ministarstvo prosvete i kulture intenzivirati aktivnosti njihove afirmacije, promocije i zaštite u Republici Srpskoj. - Podsećamo da je Ministarstvo, u saradnji sa Društvom članova Matice srpske u Republici Srpskoj u martu 2019. godine održalo Forum o ćirilici, posvećen zaštiti ćiriličnog pisma sa stanovišta zaštite kulturnog nasleđa, odnosno zaštite pisma koje je glavna karakteristika našeg nacionalnog identiteta. Učesnici Foruma bili su brojni ugledni akademici, profesori, lingvisti, predstavnici izdavača, medija, kulturnih i javnih ustanova, koji su izrazili saglasnost da ćirilica i srpski jezik predstavljaju temelj našeg kulturnog i nacionalnog identiteta, i da je njihova zaštita ključna za naš kulturološki opstanak. Na taj način smo otvorili pitanje statusa ćirilice u aktuelnim kulturološkim, sociološkim i političkim okolnostima te razmotrili moguće aspekte značajnije promocije i afirmacije ovog pisma, navode u ministarstvu prosvete i kulture RS i dodaju da je Forum o ćirilici ujedno označio i prvi korak u realizaciji potpisane Povelje o srpskom kulturnom prostoru kojom je definisana zajednička politika delovanja u oblasti kulture Republike Srpske i Srbije, a u nastavku planiranih aktivnosti sledi i realizacija projekta „Karavan kulture govora“. Francuski humanista Arno Gujon je Ministarstvu prosvete i kulture ponudio saradnju u okviru projekta koji se realizuje u okviru nacionalne kampanje „Negujmo srpski jezik“ pri Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, a čija je realizacija planirana i u Republici Srpskoj. Ideja je da se u više gradova Republike Srpske (Banja Luka, Doboj, Bijeljina, Trebinje, Prijedor, Istočno Sarajevo, Zvornik) sprovede dvodnevna edukacija na temu kulture govora. U svakom gradu bi se organizovale edukativne radionice za mlade i jedna tribina za širu javnost koja bi imala za cilj da podigne svest o značaju unapređivanja kulture govora. Projekat u Republici Srpskoj realizovaće se u partnerstvu sa Društvom članova Matice srpske u Republici Srpskoj.

Predavači na radionicama biće stručnjaci koji su prethodnih sedam godina edukovali više od hiljadu predstavnika različitih profesija.Među gostujućim predavačima biće profesori univerziteta koji se bave retorikom i njegovanjem lepe reči u Republici Srpskoj, a jedan od predavača na tribinama biće i sam Arno Gujon.

Ovaj projekat je već sproveden u pet gradova Republike Srbije(Beograd,Novi Sad, Kragujevac, Požarevac i Kikinda) a njegova realizacija se nastavlja i dalje.

I Bojan Jokanović je već dugo među borcima za očuvanje ćirilice, srpskog jezika i pravopisa, a o ovoj temi progovara na jedinstven način. Bojan svoj doprinos daje više od četiri godine i samostalno vodi projekat očuvanja pismenosti kroz ilustracije.

- Spojio sam svoj dar za crtanje i ljubav prema ćirilici. Osmislio sam likovni projekat i mitološkom junaku Sizifu sam dao obrazovnu ulogu. Naziv projekta ima dvostruku simboliku. Prva je mukotrpni rad, a druga je personifikacija uzaludnog truda. Kada sam uradio prvu ilustraciju za jezičku nedoumicu „ne znam", mislio sam da će moj trud zaista biti sizifovski uzaludan i da neću crtežima uspeti promeniti svest o važnosti pismenosti. Na nagovor prijatelja sam nastavio stvarati jezičke ilustracije i do danas sam realizovao više od četiri stotine nedoumica. Sada ne mislim da je moj trud bio uzaludan. Okupio sam na društvenim mrežama blizu 80.000 članova, koji su podržali moj kreativni rad, sa više od milion pregleda objava o pravopisu, kaže Jokanović. On dodaje i to da je potpisao ugovor sa izdavačkom kućom Vulkan iz Beograda, te da će oni štampati njegovu knjigu o pravopisu i poznate kartice za učenje.

- Na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu će biti predstavljeni projekti i potpisivaću knjige, ako Bog da 25. i 26. oktobra. Imao sam veliki broj samostalnih izložbi u našoj zemlji, ali i svim zemljama regiona. Pre dva meseca sam imao sizifovsku turneju u Austriji. Poslednja izložba je otvorena u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Nastaviću sa borbom za pravopis i ćirilicu i promocijom rada. Nadam se da će doći vreme kada će institucije prepoznati važnost srpskog jezika i mog projekta. Sve manje pišemo ćirilicom. Parafraziraću reči profesora Milorada Telebaka, koji je nedavno na otvaranju moje izložbe rekao da sve radimo da ništa ne uradimo za srpski jezik. Ne mogu završiti, a da ne pomenem reči patrijarha Pavla: „Ako nestane naše pismo, nestaćemo i mi.

Jokanović kaže da pre svake izložbe održi govor o važnosti očuvanja srpskog jezika i ćirilice.

- Na otvaranju svake samostalne izložbe o Sizifovoj borbi za pravopis neizostavno sam morao citirati nekoliko citata o jeziku i ćirilici. Matija Bećković je rekao: „Svaki okupator je prvo zabranjivao ćirilicu. I da nema nikakvog drugog razloga da je sačuvamo, taj bi bio dovoljan. "Ne bih smeo da zaboravim i reči velikog Duška Radovića: "Volite srpski jezik svakoga dana pomalo. Srpski jezik nema nikoga drugog osim nas."

Ove divne reči nas opominju, ali i obavezuju da shvatimo važnost jezika i pisma za identitet, ali i opstanak jednog naroda, navodi Jokanović.

I na kraju ove priče o ćirilici i srpskom jeziku ostaje nam još i da se setimo izjave nobelovca, velikog irskog pisca i novinara, a koji se zvao Džordž Bernard Šo. Za srpski jezik i kulturu bio je značajan jer je uvek isticao da je ćirilica najsavršenije pismo na svetu i jedan zaokružen i logičan sistem.U svom testamentu ostavio je novčani iznos 367,233 funti Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu (jedno slovo jedan glas). Do danas, niko nije uzeo nagradu.