DOMAĆIN Miloje Lukić iz Krupnja napravio je repliku Soko-grada, poslednjeg uporišta Osmanlija u Srbiji iz 15. veka, u čijem je podnožju vladika šabački Lavrentije podigao jednu od naših najlepših bogomolja, na Lazama, gde se graniče Rađevina i Azbukovica.

To je, zapravo, "iza leđa svetinje", prema Krupnju i selima Rađevine. Laze su prelepi deo Rađevine, ali su falili sadržaji kako bi se privukli ljudi da ovde dođu, jer je selo, odavno, umanjila bela kuga.

- Pre četiri decenije došao sam u ovaj kraj i svidelo mi se baš sve, pa sam prvi napravio vajat za odmor, onda sam kupio 10 ari kamenjara čiji sam kamen iskoristio za podizanje kula kao što su one na Sokolu, samo mnogo, mnogo manje - priča Miloje, koji je u svemu imao veliku pomoć i podršku vredne i umne supruge Rade, rodom iz Runjana u Jadru. - Lepo se osećamo što se i drugi ljudi raduju kad vide šta smo uradili.

Pročitajte još: „MOBA“ NA SOKO-GRADU: Uče lekcije roda svoga (FOTO)

Rada i Miloje svakoga ko dođe služe, besplatno, jelima iz kuhinje Rađevine i Jadra, po recepturi naših staramajki. Tu su jela ispod sača, sa lepinjama iz zidanog šporeta, sokovima od ovdašnjeg voća, čajevima od lekovitih trava.

Do "Lukića zamka" moguće je da se dođe iz pravca Krupnja, Ljubovije, Osečine i Loznice.


OŽIVELO SELO

MARIJA Milićević, domaćica iz Laza, kaže da zaselak ima 14 domaćinstava, okruženih šumom i skoro da je odsečen od sveta.

- Dok Miloje nije ovo sagradio, za nas niko nije znao - priča Marija. - A sada, Bog ga živeo, ovde nedeljno i u dane crkvenih praznika je pravi vašar. Da bismo prodali naše proizvode, više ne moramo da idemo na pijacu, već nam kupci dolaze kući i kupuju sir, kajmak, jaja, piletinu, domaće sokove, rakije, zimnicu...