SA fakulteta u Srpskoj stižu loše vesti. Sve je manje studenata na upisnim listama, pa će se morati napraviti i drugačija organizacija studijskih programa i celokupnog rada.


Pročitajte još: "Letnja škola sporta" u Trebinju okupiće 1.000 sportista


- Sve je manje studenata na fakultetima u Republici Srpskoj zbog čega će biti potrebne redukcije studijskih programa ili će se rešenja, radi načela ekonomičnosti, tražiti u objedinjavanju fakulteta, ocenili su danas u Banjaluci učesnici međunarodnog naučnog skupa o temi "Visoko obrazovanje u Republici Srpskoj - stanje i perspektive".


Pročitajte još: PRIJAVLjEN ZA ZLOUPOTREBU: Direktor medicinske škole u Banjaluci oštetio budžet za 32.000 KM?


Predsednik Udruženja nastavnika i saradnika Univerziteta u Banjaluci Duško Vejnović je novinarima, pre početka skupa, rekao da se ne sme dozvoliti da na određenim fakultetima ima više profesora i asistenata nego studenata.-Mi se kao mala zajednica i narod sa skromnim finansijskim sredstvima moramo uklapati u globalizacijske neoliberalističke koncepte, ali ne tako da izgubimo svoj nacionalni, politički, kulturni, socijalni i moralni identitet, ukazao je Vejnović.

Vejnović je rekao da je prisutan demografski problem, odnosno da je sve manje dece i studenata, navodeći da je potrebno tražiti realna rešenja i govoriti o tome koji su studijski programi opravdani, a koji nisu.


-Na tržištu se ne mogu opstati svi fakulteti, moraju biti neki koji su od državotvornog, nacionalnog interesa za koje Republika Srpska mora izdvojiti više sredstava, rekao je Vejnović.

On je rekao da je snaga duha, stvaranja i nauke u studentima, asistentima i profesorima, te najširoj zajednici sa slobodnom mišlju i konkretnim rešenjima, te da oni kao takvi moraju biti nosioci promena u Srpskoj. - Dileme nema - ekonomija nas usmerava da ćemo morati ići na racionalizaciju studijskih programa, fakulteta, određena objedinjavanja i podvesti to pod zakon o visokom obrazovanju koji sledi u drugom delu ove godine i tražiti rešenja koja su u interesu opšteg dobra, demokratije, ekonomičnosti i funkcionalnosti da svima bude bolje, rekao je Vejnović.

Vejnović je naglasio da oslonac na vlastite snage univerziteta u Banjaluci i Istočnom Sarajavu mora biti prioritet i jedno od ekonomskih načela. - Treba voditi računa da se smanji norma za profesore da bi se otvorio prostor da zaposlimo mlade, naveo je Vejnović ističući da univerzitetski profesori "ne mogu biti učitelji i predavati po šest predmeta".

Akademik Nenad Vunjak iz Akademije nauke i umetnosti Republike Srpske naveo je da je jedan od problema u visokom obrazovanju Srpske što se mali broj studenata upisuje na neke fakultete, ali i to što određeni fakulteti nemaju praksu.

On je istakao da profesori, s ciljem kvalitetnije nastave, moraju sve više da uče i prilagođavaju se digitalizaciji.

Vunjak je istakao da profesori moraju biti i praktičari i da je potrebno da se u visokom obrazovanju ka sistemu dualnog obrazovanja.

On smatra da je potrebno izdvajati više sredstava za visoko obrazovanje i povezivati ga sa privredom, što bi omogućilo praksu, povećanje BDP-a i uslove usvajanja novih tehnologija i inovacija u Srpskoj.

Predsednik Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Republike Srpske Dragan Gnjatić rekao je da se u ovom sektoru moraju pronaći konkretna rešenja za mogući tehnološki višak, ukazujuć istovremeno na manjak dece na svim nivoima od predškolskog, osnovnog, srednjeg, pa i u visokom obrazovanju.-Poslodavac je taj koji mora naći posao za sve radnike, uključujući i čistačice, pomoćno osoblje, ali i za profesore i asistente. Mi ćemo ponuditi određena rešenja u tom smislu, a tražimo i povećanje plata i bolji materijalni status, rekao je Gnjatić.

Gnjatić je rekao da Sindikat nudi rešenja da se ovi problemi prevaziđu na normalan, korektan i kulturan način, jer, kako je rekao, evidentan je odliv radne snage na svim nivoima.

Sa druge strane, mladi imaju svoje razloge u kojima otvoreno poručuju da im diplome bez posla ništa ne znače.

Nedostatak novca za studiranja, ali i nemogućnost pronalaska posla ih demotiviše da se fakultetski obrazuju, pa većina njih odlazi u druge države da što pre dođu do posla kako bi izbegli tapakanje u mestu bez napretka. Upravo takvu priču sa nama dele i neki od maturanata iz Ekonomske škole u Banjaluci koji su se kažu puno dvoumili pred odlukom za upis na fakultet. Poručuju da nisu zainteresovani da se godinama školuju, pa da završe na birou, nego će radije u potragu za poslom van granica i usavršavanjem stranih jezika ili nekih drugih veština koje će im omogućiti brži put do posla.

Naučni skup o temi "Visoko obrazovanje u Republici Srpskoj - stanje i perspektive" organizovali su Udruženje nastavnika i saradnika i Sindikat obrazovanja, nauke i kulture Srpske u saradnji sa Rektoratom Univerziteta u Banjaluci.