Bradina postaje mesto hodočašća

IAKO su se i ovog maja u Bradini kod Spomenika bradinskim žrtvama rata, suze tuge i podsećanja slivale niz izborana i ostarela lica majki, sestara, očeva, braće, rođaka i komšija, jedna poseta obeležavanju 27-godišnjice stradanja 48 srpskih civila u ovom selu 1992. godine daje nadu da će ubijeni meštani i njihovi sunarodnici iz okolnih sela konačno naći mir.

Za očekivanje i nadu pobrinuo se ugledni konjički hirurg dr Sead Buturović, koji je zajedno sa svojim sinom Seanom, advokatom iz Konjica, došao da oda dužnu poštu i ovog maja nastradalim stanovnicima Bradine, sela na severnoj kapiji Hercegovine.

- Nadam se i verujem da će dr Buturović ovim nadasve plemenitim i duboko ljudskim potezom pomoći da bar donekle zacele rane ovim nesrećnim ljudima. Potpuno je jasno da treba još mnogo sličnih poteza da se povuče sa svih strana - priča nam Nikola Gligorević, koji svake godine dolazi na pomen u rodno selo iz Čikaga.

Ništa u ovom dolasku ne bi bilo neobično da su neka druga vremena i druge prilike. Ali, ako se uzme u obzir porodična tragedija koju je u ratu preživeo dr Buturović, ovaj njegov ljudski čin ima jednu drugu, neverovatnu dimenziju. Naime, na Boračkom jezeru u leto 1992. neki neljudi iz srpskog naroda ubili su doktorovu majku Hasnu i sestru Vasviju.

- Na dolazak u Bradinu nagnao me je ljudski poriv da sa svojim bivšim komšijama, prijateljima i poznanicima podelim njihovu i svoju bol zbog onoga što smo preživeli u tim nesrećnim vremenima. I poziv nekih dragih ljudi... Ponosan sam što sam i u ratu bio čovek i humanista, koji nije delio ljude prema nacionalnoj pripadnosti. Kao Bošnjak i kao Bosanac pokazao sam da je moguć zajednički život u ovoj lepoj državi. Ne treba niko spolja da nam kroji budućnost. Samo nam nedostaje više solidarnosti i razumevanja - smatra dr Buturović.

Da je Bradina mesto zločina i sinonim sveopšte ljudske potrebe da se dođe i pokloni nevino nastradalim civilima, podseća i Milan Bužanin, prvi posleratni sveštenik u konjičkoj parohiji.

- Katolički paroh, fra Darko Drljo dolazio je nekoliko puta u Bradinu. Sećam se, jednom se naslonio na spomenik i suznih očiju mi rekao: "Oče Milane, ovo je spomenik i mojim bratu, ocu, stricu, koji su takođe ubijeni u ovom ratu u Trusini (mesto takođe u opštini Konjic). Svi smo mi žrtve jednog nesrećnog vremena", govorio mi je fra Drljo - seća se prota Bužanin.

Pročitajte još: Zločini nad Srbima i dalje su bez kazne

Zbog tog čina, poseta Bradini ima i sve odlike hodočašća...

Nažalost, danas u Bradini, od skoro 700 Srba, koliko ih je do ratnih dana 1992. godine bilo u ovom selu, živi dvoje starijih osoba: Mirko Mrkajić i Milka Bjeloglav. U prethodne 22 godine obnovljeno je tek pet kuća. Predratni stanovnici Bradine danas žive na svim kontinentima. Bez nade da će se ikada vratiti.

Spomenik srpskim civilima u Bradini

BRAT DO BRATA

MEĐU 48 civila, ubijeni su i braća Slobodan (36) i Velimir Živak (31), Radenko (32) i Pero (28) Kuljanin, Milenko (25) i Gojko (30) Kuljanin, Dragan (31) i Vaso (35) Vujičić, Jovo (68) i Todor Žuža (66), Ilija (59) i Rade (56) Mrkajić.

ZLOČIN JOŠ ČEKA PRAVDU

ZLOČIN koji je počinjen u ovom selu, koje je najpre opljačkano i onda do temelja razrušeno, još nije dobio sudski epilog. Pred Sudom BiH vodi se proces protiv 14 osoba bošnjačke i hrvatske nacionalnosti iz Konjica optuženih da su naredbodavci i izvršioci zločina nad srpskim civilima na području ove severnohercegovačke opštine.