- Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić izjavio je u utorak u Sarajevu da je u Srpskoj sojom u kojoj nema genetski modifikovanih organizama /GMO/ zasejano više od 4.000 hektara zemljišta.

Kao razlog za povećanje proizvodnje soje Pašalić je naveo da je resorno ministarstvo podsticajima obezbedilo dodatnih 15 odsto sredstava proizvođačima koji su bili uključeni u projekat "Dunav soja".

-Nastavili smo sa dobrom podsticajnom politikom, jer svaki proizvođač u Republici Srpskoj koji proizvodi soju koja nije genetički modiFikovana dobije 200 konvertibilnih maraka po hektaru od Vlade Srpske, rekao je Pašalić na promociji značaja sertifikovanja poljoprivredno-prehrambenih proizvoda "Bez GMO", te važnosti njihovog označavanja za konkurentnost domaćih proizvođača i prehrambene industrije u BiH.

Prema njegovim rečima, obezbeđena su i dodatna sredstva za prodaju te količine otkupljivačima, a tu su i sredstva za nabavku mehanizacije, ali i navodnjavanje.

Pašalić je naglasio da je Ministarstvo poljoprivrede Srpske aktivno učestvovalo u realizaciji aktivnosti "Bez GMO" standarda u kojima je BiH, zajedno sa 14 zemalja Dunavske regije, učestvovala u njihovom razvoju.

Pročitajte još - Srbija ustaje protiv GMO

On je pojasnio da se ove aktivnosti nisu odnosile samo na rad putem članstva u radnoj grupi koja je pripremala standard, već da se mnogo radilo i na terenu, sa proizvođačima, kroz savetodavnu službu.

Pašalić je izrazio zadovoljstvo što je BiH prva zemlja u regionu koja je sertifikovala i označila proizvode regionalnom oznakom kvaliteta "Bez GMO proizvedeno" i ovim potvrdila da prati evropske trendove.

On je podsetio da zakon u Republici Srpskoj, ali i onaj na nivou BiH ne dopuštaju proizvodnju GM soje.

Pašalić kaže da je rad svih nadležnih institucija u BiH dao je rezultat, tako da u BiH postoje privredni subjekti kao što su "Bimal" iz Brčkog i "Bingo" iz Tuzle koji mogu da proizvedu proizvode sa oznakom "Bez GMO proizvedeno", te da pruže potrošačima da biraju proizvode.

Foto Tanjug


On je rekao da u svetu, od 120 miliona hektara soje, 78 odsto je genetski modifikovano, naglasivši da je u tim uslovima veoma teško biti konkurentan i održati "čistoću" proizvodnje, jer unošenje GMO u eko sistem može izazvati velike probleme.

Pročitajte još - Sa granice vratili 1.000 tona GM soje

-Srbija je jedna od retkih zemalja koja može proizvesti dovoljno soje koaj nije genetski modifikovana za svoje potrebe, a BiH zadovoljava manje od 10 odsto svojih potreba za sojom, istakao je Pašalić, dodajući da cilj BiH treba da bude povećanje domaće proizvodnje nemodifikovane soje.

Pašalić je istakao da su najveći proizvođači GM soje Brazil, Argentina, SAD i Kanada, te da globalni procesi na tržištu ne dozvoljavaju BiH da zabrani uvoz GM soje koje uglavnom ima u koncentrovanoj hrani za životinje na tržištu BiH.