Slobodanka Pavlović: Moramo da se zaštitimo od tuđeg otpada

Slobodanka Pavlović, profesor i dekan na Fakultetu za ekologiju na Nezavisnom univerzitetu u Banjaluci je član svetske asocijacije za upravljanje otpadom International Solid Waste Association, ali i član svetske radne grupe za upravljanje medicinskim otpadom, te dobitnica prve nagrade “BiH Green Award 2017.“ u jednoj od kategorija na takmičenju koje je organizovala Ambasada SAD u BiH. Jedan od osnivača i aktivan član Udruženja građana „EKOSFERA“, ali i kreator i koordinator projekta “Otpadom ukrasi, Planetu spasi!”, koji već nekoliko godine sprovodi Udruženje EKOSFERA u saradnji sa Fakultetom za ekologiju (NUBL).

O aktuelni temama poput osvešćivanja građana i samoinicijativnim akcijama čišćenja smeća širom gradova BiH, ali i odluci EU o zabrani upotrebe jednokatne plastike profesorica Pavlović kaže da jednoglasno podržava ove lepe „ekološke vesti“.

- Zabrana jednokratne plastike je korak ka održavanju Zemlje čistom ali i na kraju našem opstanku. Ovo je poslednji pokušaj, očajnički potez. Trenutak u kome nam surova realnost pruža kakvu-takvu priliku za spasenje. Plastika za jednokratku upotrebu će biti zabranjena u Evropskoj uniji od 2021. godine (slamke, štapići za uši, pribor za jelo, tanjiri, kutijice za hranu, čaše i sl.). Na listu plastike koja će biti zabranjena na tržištu EU-a poslanici su dodali proizvode od okso-biorazgradive plastike, poput kesa ili ambalaže za hranu od polistirena. Ti proizvodi čine oko 70% otpada koji završe u rekama, morima i okeanima. Filteri za cigarete sadrže celulozni acetat, plastični materijal koji čini do 60 posto njihovog sastava, i drugi su po redu među plastičnim onečišćivačima koji se nalaze na evropskim plažama. U izveštaju EU parlamenta je iz tog razloga dodan član u kojem stoji da države članice moraju postaviti ciljeve za smanjenje filtera za cigarete za 50 posto do 2025., odnosno za 80 posto do 2030. godine. Navodi se da jedan opušak može zagaditi između 500 i 1.000 litara vode, a ako se baci na kopno, treba mu 12 godina da se razgradi.

Pročitajte još - Plastika ubija plodnost ljudi

Kako navodi Evropski Parlament, članice EU-a će usvojiti nacionalne planove kako bi ohrabrili korištenje proizvoda za višekratnu upotrebu, kao i onih koji mogu da se recikliraju. Ostali proizvodi od plastike, poput flaša, odvojeno će se prikupljati i reciklirati, i to po stopi od 90 posto do 2025. godine.



- Osnovni cilj ove zabrane je smanjenje zagađenja. Treba napomenuti da su pre EU parlamenta odluku o zabrani plastičnih kesa ili jednokratne plastike donele brojne države (preko 40). Kao prva zemlja koja je donela odluku o zabrani upotrebe jednokratne plastike je Bangladeš i to 2002. godine. Evo nakon 17 godina to je konačno uradila i EU.
Pavlovićeva naglašava da podržava EU odluku i zabranu jednokratne plastike, ali poručuje da u narednom periodu moramo biti jako pažljivi i oprezni. - Dosta nam je našeg i smeća i otpada i ne znamo kako ga se efikasno rešiti tako da nam tuđe nikako ne treba. Jako je bitno je napomenuti da zemlje članice koje ne uspiju da dostignu zadate ciljeve vezano za reciklažu i smanjenje iz EU direktiva, plaćaju ogromne penale, navodi profosorica Pavlović i dodaje da razvijene zemlje (ne sve ali velika većina) su našle, za sebe, „jeftino“ rešenje. Uz minimalnu naknadu su izvozili svoj otpad u nerazvijene zemlje i tako ispunjavali zadate kvote. Problem je što su u kontejnere koji su bili obeleženi kao reciklažni materijal i plastika mešali i opasne kategorije otpada. Kako su cene za adekvatno zbrinjavanje opasnih kategorija otpada dosta visoke, razvili su sistem otvaranja svojih predstavništava u nerazvijenim zemljama i tako „razvijajući im privredu i stvarajući nova radna mesta“ uništavali prirodu. Zemlje koje su obeležene zvanično kao deponije bogatih zemalja su Gana, Somalija, Vietnam, Indija, Kina, Bangladeš i dr.



Neke od njih kao što su Kina i Bangladeš su, između ostalog i zbog toga, zabranile uvoz tuđeg otpada. Sada Amerika i Evropa kao najveći izvoznici traže i moraju pronaći nove jeftine teritorije za bacanje svog otpada. Kako smo u već geografski u Evropi a daleko od EU pravila i direktiva, odavno smo svedoci onoga da što ne može tamo, može kod nas.

Pročitajte još - EU: Postignut dogovor o zabrani upotrebe plastike

Preko donacija, pomoći, uvoza starih polovnih automobila, „polovnih tehnologija“, izgradnje hidrocentrala, termoelektrana i td., ne bi me iznenadilo da sada uz neko obrazloženje iz rubrike verovali ili ne, ili ljudi ma je li to moguće, odjednom počnemo uvoziti plastiku iz EU, navodi Pavlovićeva ovaj zabrinjavajući scenario.

O brojnim akcijama koje građani sprovode svakodnevno širom gradova BiH i sami čiste reke i uklanjaju divlje deponije, ona poručuje da je to veoma pozitivan izazov. - Moram da iskoristim priliku i da kažem svaka čast mladima i starima, građanima širom Republike Srpske i Federacije na naporima koje poslednjih mesec dana intenzivno ulažu da očiste našu zemlju od raznog smeća. Samo pozitivnim primerom možemo uticati na promene kako sistema tako i navika.

A za one koji još uvek plastiku posmatraju kao nešto bezbolno, profesorica Pavlović navodi nekoliko zabrinjavajućih podataka nakon kojih ćemo se dobro zamisliti na koji način postupamo sa njom.



- Plastika je postala svakodnevnica naših „modernih“ života. Procenjuje se da se svake minute u svetu koristi 10 miliona plastičnih vrećica. Jednostavno ne razmišljamo ni o kratkoročnim a kamoli dugoročnim posledicama.

Profesorica Pavlović naglašava da je plastika kao otpadni materijal opasna i otrovna jer se ne može razgraditi ili pretvoriti u osnovne elemente iz kojih je napravljena.

- Kada se spali stvara otrovne gasove, dioksine i furane a ako se pomeša sa zemljom ili vodom, nakon 50 ili 500 godina, pretvara se u vrlo male čestice nazvane mikro-plastika i odgovorna je za ubijanje mnogih morskih i kopnenih životinja ali isto tako i ljudi. Moramo pronaći načine recikliranja proizvoda koji nisu biorazgradivi ili ih prestati koristiti. Svi oni koji ispod sudopera ili negde u kuhinji ili špajzu imate kesu punih kesa korištenih u našim kupovinama znajte da je to znak nenamerna prekomerna potrošnja jednokratne plastike koja ima velike posledice po prirodu a na kraju i na naše zdravlje. Plastika zagađuje više od ostalih materijala našu vodu i zemlju. Ona je prosto svuda.

- Ono za šta mislimo da je besplatno, odnosno gratis, ustvari puno košta i planetu a i nas. Neka istraživanja su pokazala da je upotrebni vek jedne kese 12 minuta ali je zato njen životni vek i do 600 godina!, poručuje profesorica Pavlović koja je poznata kao veliki borac za ekologiju unutar ganica, ali i šire jer je i koautor sažetka knjige Sigurno upravljanje medicinski otpadom, čiji je izdavač Svetska zdravstvena organizacija.