Zoran Kostić, pesnik iz Banjaluke, dobitnik „Zmajeve nagrade“

Pesnik Zoran Kostić iz Banjaluke nije krio veliko oduševljenje što je baš on ovogodišnji dobitnik prestižne "Zmajeve nagrade" Matice srpske, a tim povodom je rekao da je počastvovan što je mu je u ruke došlo jedno od najvećih priznanja u srpskoj poeziji, te što je njegovo ime među poetskim velikanima.

- Ne bih govorio istinu, a kad ne bih rekao da sam izuzetno počatvovan „Zmajevom nagradom“, priznanjem koje važi za jedno od najvećih u srpskoj poeziji, rekao je Kostić u Novom Sadu, povodom priznanja koje mu je pripalo.
On je dodao da ga posebno ponosnim čini to što se njegovo ime našlo među onim najistaknutijim srpskim poetama, dobitnicima iste nagrade u proteklim decenijama. - Nagradu izdvajam onoliko koliko izdvajam Zmaja kao pesnika. A ja Zmaja smatram, možda, najvećim srpskim pesnikom 19. veka. Najveći je zato što je postavio temelj nekoliko poetskih žanrova, koji će tek u drugoj povini 20. veka biti valorizovani kako treba - rekao je Kostić.

Pročitajte još: Zmajeva nagrada Zoranu Kostiću (FOTO)

Kostić  navodi da su njegove pesme u knjizi uglavnom posvećene stradanju srpskog jezika, njegovom čerupanju, kao i pretvaranju u nekakve pseudo-jezike, i to tamo gde je on i nastajao.

- Knjigu sam pisao u Banjaluci, prestonici Republike Srpske, gde i živim posljednjih dvadesetak godina. Dakle celi srpski književni prostor je u nagradi objedinjen, kako je to nekad sanjao veliki Zmaj, rekao je Kostić.

Prema njegovim rečima, sve što je rekao govori u prilog istini da jedna književnost nastaje u okvirima jednog jezika.

- Mogu nas optuživati za nekakav velikosrpski ton, ali to su jednostavno granice u kojim postoji naša književnost - pojasnio je Kostić.

On kaže da je njegova nagrađena knjiga pesama "Pulskvamperfekta" upravo posvećana uglavnom srpskom jeziku, odnosno njegovom svakodnevnom stradanju.

- Primer je moja Crna Gora odakle sam rodom. Tamo su danas pretvorili srpski jezik u nekakv pseudo-jezik, a isto je i u BiH. Jasno je da nikako ne mogu postojati ni crnogorski jezik, niti bosanski jezik, ni u naučnom, a kamoli lingvističkom smislu. Da, ne idemo dalje u prošlost, kako bismo još neke iz naše bliže okoline, osporili u njihovo skrnavljenju srpskog jezika, kaže Kostić.

On je podsetio da je Zmaj 150 godina bio neprevaziđeni pesnik za decu i to na svim ovdašnjim prostorima.

Kostić je rekao da je Jovan jovanović Zmaj, veliki pesnik, otišao sa ovog sveta nezadovoljan što mu se za života nisu ostvarili neki njegovi ideali, poput jedinstva srpskog književnog prostora.

- Ipak, ova nagrada, koja je pripala mojoj malenkosti, dokaz je da se jedan od Zmajevih ideala ipak ostvaruje, danas u 21. veku. U ovom priznanju objedinjene su sve srpske zemlje, jer je izdavač jedina srpska kuća, Književna zadruga Srpskog nacionalnog saveta, danas rasrbljene Crne Gore, gde je sve srpsko svedeno na minimum, istakao je Kostić.

On je dodao da u prilog njegovim rečima ide i činjenica da je nagradu dobio od Matice srpske, nacionalne institucije srpske kulture i duhovnosti čije je pravo da kaže na kome je "pesničko carstvo".

Kostiću je sinoć "Zmajevu nagradu" uručio Dragan Stanić, predsjednik Matice srpske, na svečanoj sednici povodom obeležavanja 193 godine postojanja najstarije književne, kulturne i naučne institucije srpskog naroda.

Među dobitnicima "Zmajeve nagrade" su i Antonije Isaković, Desanka Maksimović, Oskar Davičo, Rajko Petrov Nogo, Đorđo Sladoje, Dara Sekulić, Gojko Đogo, Milan Nenadić, Vladimir Jagličić, kao i brojni drugi istaknuti pesnici sa svih srpskih prostora.