Prijedorski bajkeri u Hilandaru

DVANAEST prijedorskih bajkera i jedan iz Banjaluke, dugo su želeli da ostvare želju i krenu dvotočkašima na put "za svoju dušu" do Svete Gore i manastira Hilandar u bratskoj Grčkoj. I tako je došlo vreme da se snovi ostvare, natovarili su motocikle neophodnim stvarima i krenuli na put, dug oko 3.000 kilometara.

Ipak, kako kažu, svih 3.000 kilometara pratila ih je sreća. Doduše, jedno vreme i kiša, koja je povremena padala kao "iz kabla", ali ni ona nije uspela da omete čvrstu želju da se stige do željenog cilja.

Pročitajte još: Sveta loza sa Hilandara zasađena u manastiru Ljubostinja

Od devet dana, šest su proveli na putu, koji nije bio nimalo lak zalogaj ni za najspremnije i najmlađe.

- Prvi odmor imali smo u Brčkom, gde su nas dočekale kolege iz Moto-kluba "Silver vings". Tu smo se okrepili i dalje nastavili prema Beogradu, a onda smo se zaustavili u Velikoj Plani na prenoćištu. Kada smo stigli u Solun, odmah smo otišli na Srpsko vojničko groblje na Zejtinlik i susreli vremešnog gospodina Mihajlovića, čuvara groblja. U Solunu nas je dočekao arhimandrit Partenijus, kojeg zovu i "živi svetac", koji je mnogo pomogao srpskom narodu nakon rata, posebno u Prijedoru - seća se jedan od motociklista, Goran Vranješ.

Nakon dobijenog blagoslova, trinaestorica motociklista kreću u Hilandar brodom iz lučkog grada Uranopolisa, gde su ostavili svoje dvotočkaše. Kada su stigli, oduševili su se jer tu svi do jednog pričaju srpski jezik.

U Hilandaru su proveli dva dana, zajedno sa monasima. Morali su da poštuju strogi kodeks oblačenja i manastirski red, pre svega da vreme provode u velikom miru, ne ometaju monahe, žive i hrane se isključivo povrćem, baš kao i oni.

Pročitajte još: Sveta Gora draža mu od nauke

- To je zaista jedno sveto mesto. Teško je to opisati rečima, jednostavno Hilandar je jedna sasvim druga dimenzija života. Monasi i iskušenici žive u miru, jede se dva puta dnevno, ujutro i uveče, isključivo povrće. Obroci počinju na znak starešine manastira, a piju se samo voda i vino, takođe na njegov znak. I dok se obeduje, čitaju se priče o dobrim delima - priča Slavko Vrućinić.

Sa monasima na Svetoj Gori - Foto Privatna arhiva

DESETAK MONAHA IZ SRPSKE

SLAVKO Vrućinić se seća da u Hilandaru živi četrdesetak monaha, a da ih je nekada bilo oko 700. Među njima ih je čak desetak iz Republike Srpske, a dvojica su iz Prijedora. Oni su im bili jedna vrsta domaćina i vodiča. Monasi imaju svog lekara i tehničko lice. Tu se ne sme fotografisati, snimati kamerama, niti ijedna žena sme da kroči nogom.