Vozi i u devetoj deceniji

ĐOKA Stanića iz Čajniča, još od 1955. godine, svi znaju kao šofera, a nešto mlađi od njega i kao vrsnog interpretatora meksikanskih pesama i učesnika Omladinske radne akcije u Šamcu 1956. i 1958. godine. U Sarajevu je svojevremeno završio državnu auto-mehaničarsku školu, i od tada do danas se ne odvaja od volana. Nikad ga niko nije vozio, a on je mnoge bezbedno prevezao.

Odrastao je u porodici Joksima Josa Stanića, privatnog mesara, u kraljevoj i bivšoj Jugoslaviji, sa sedmoro braće i sestara, pa je pre 67 godina jedva kupio bele platnene patike i morao da pozajmi školsku kredu.

- Zahvaljujući belim "tenama", koje sam celu noć dodatno izbeljivao školskom kredom, ukazana mi je čast da na Prvomajskoj paradi, na čelu kolone, ponesem transparent sa natpisom "Živeo 1. maj". Iza mene, u koloni, postrojeni kod fabričke menze, moje kolege učenici, zajedno sa fabričkim radnicima. Mnogo mi se puta u životu dogodilo da "usnim" samo taj događaj iz 1951. godine.

PROČITAJTE JOŠ - Aktivna i u devetoj deceniji

Valjda zato što je to bila moja prva životna pobeda, daleko od rodne kuće. U to vreme, ko je imao bele patike, koje smo mi zvali "tene", i uz to mogao da kupi četvrt belog leba, bio je baš bogat.

Bilo mu je važno da postane dobar auto-mehaničar i vozač, i u tome je uspeo. Nikad nije napravio saobraćajni udes, a vozi i danas, u 84. godini, navodi Đoko Stanić, čiji je sin doktor medicine u Banjaluci, bivši ministar zdravlja RS.

Đoko je bio i učesnik nekoliko omladinskih radnih akcija, a najradije se seća dve iz Šapca, na kojima je naučio nekoliko njegovih omiljenih meksičkih pesama. Kulturno-umetničko društvo iz Čajniča nigde na gostovanje nije išao bez njega i njegove pesme.

- Vreme za volanom sam često prekraćivao pesmom, a ne kao Čkalja u "Kamiondžijama", kada nije umeo ni da bekne na ispitu iz muzičkog, pa umesto pesme zaigrao kolo. Režiseri baš obrukaše nas šofere - kaže, uz osmeh, majstor Đoko Stanić.