INDEKS TEŽAK 22 DESETKE: Jedan od najboljih studenata farmacije iz Banjaluke, Milica Petković samouvereno ide ka cilju

KADA se pre pet godina uputila za Banjaluku iz rodnog Nevesinja, Milica Petković (24) nije ni slutila da će postati jedan od najboljih studenata farmacije na Medicinskom fakultetu Banjalučkog univerziteta.

Za pet godina "sakupila" je čak 22 desetke i devet devetki, a "omakla" joj se i jedna osmica, što je bilo dovoljno za više nego zavidan prosek od 9,63, na osnovu čega je, kao najbolji student, dobila poziv pre nekoliko dana da bude gost na svečanom prijemu i predavanjima u Agenciji za lekove i medicinska sredstva u BiH.

- Lep je osećaj kada vam neko da priznanje za vaš trud. Bila sam privilegovana pozivom u Agenciju za lekove i medicinska sredstva BiH, gde bih jednog dana, kada završim školovanje, volela da se okušam i profesionalno. Imala sam priliku da upoznam svoje kolege iz Sarajeva i Tuzle, takođe najbolje studente sa farmaceutskih fakulteta iz ovih gradova, i da sa njima razmenim iskustva, ali i započnem nova prijateljstva - podelila je sa nama utiske devojka širokog osmeha i prodornih zelenih očiju koje jasno govore da su čoveku u životu potrebni samo vera i malo dobre volje.

PROČITAJTE JOŠ: Par stvoren za desetke

Milica je farmaciju upisala, kako kaže, zahvaljujući porivu da pomaže ljudima, a medicina joj je oduvek bila velika strast.

- Oduvek sam volela da komuniciram sa ljudima, da slušam njihove probleme i pokušam da im pomognem, pa sam se iz tih razloga i opredelila da upišem Medicinski fakultet u Banjaluci, smer farmacija - objašnjava Milica.

Uprkos neizmernoj pozitivnoj energiji kojom odišu svaki njen pokret i gest, Miličin put do željenog cilja nije bio popločan ružama. Od svoje desete godine živela je samo sa majkom, čija primanja su skromna, pošto joj je otac umro mlad, ali je to nije sprečilo da stasa u ozbiljnu devojku, koja zna šta želi i koliko se vredi boriti za svoje snove.

U Banjaluci živi u Studenskom domu "Nikola Tesla", u sobici "dva sa dva", sa još dve cimerke, ali je to, kaže, nikada nije sprečilo da uredno ispunjava svoje obaveze.

- Ne verujem da je išta na svetu nemoguće ako poseduješ volju, znaš šta želiš i ako se dovoljno trudiš da istraješ u svojoj nameri. Posle predavanja idem na praksu u apoteku, a u međuvremenu učim u domskoj čitaonici. Predavanja su se završila u februaru, sada nam je pauza, pa se radujem što mogu svu pažnju da usmerim na sticanje iskustva u apoteci - kaže Milica.

PROČITAJTE JOŠ: Miloš i Ivana nanizali sve same desetke

Naša vredna sagovornica, zahvaljujući zavidnom proseku, već tri godine je stipendista Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske.

- To mi mnogo znači, jer mi pokriva znatan deo troškova studiranja i smeštaja u studenstkom centru - dodaje Milica.

Osim materijalne podrške, važan stimulans za učenje i siguran hod ka zacrtanim ciljevima joj je i emotivna, svesrdna podrška majke, koja joj je uvek davala podstrek da u životu može postići sve što je zamislila.

- Na početku mi je bilo teško da odem iz svog kraja i dođem u novu sredinu. Da se naviknem na novo okruženje, ljude, ali da nije bilo podrške najmilijih, pre svega mame, bilo bi sigurno mnogo teže. Sada je sve tamo gde treba da bude - skromno je, kroz osmeh, zaključila naša sagovornica.