Savest vozača na probi

U PRVIH sedam meseci ove godine, na putevima Republike Srpske dogodile su se 5.163 saobraćajne nesreće, što je za 3,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Stručnjaci za saobraćaj tvrde da su za to "krive" i Izmene i dopune Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima u BiH, koje se primenjuju od februara ove godine, i koje su, izgleda, prodrmale savest vozača.

U istom periodu na putevima Srpske dogodilo se 45 saobraćajnih nesreća sa smrtnom posledicom, što je za 35,7 odsto manje nego u istom periodu 2016, kad ih je bilo 70. U ovim saobraćajnim nesrećama najviše su stradale osobe starosne dobi preko 60 godina.

Uzroci najvećeg broja saobraćajnih nesreća, kao i ranijih godina, jesu nesavesno upravljanje automobilom i to 1.373, ili 26,6 odsto slučajeva, sledi neprilagođena brzina u 1.141 nesreći ili 22,1 odsto i nepoštovanje prvenstva prolaza u 607 nesreća ili 11,8 odsto, rekli su "Novostima" u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske.

Pročitajte još: JAUCI OD KOJIH SE LEDILA KRV: Novi detalji tragedije kod Laktaša

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Milija Radović rekao je za "Novosti" da se situacija, iz godine u godinu, ne menja bitno kad su u pitanju glavni uzroci saobraćajnih nesreća.

- Kad su u pitanju saobraćajne nesreće sa poginulima, prošle godine brzina je prouzrokovala 53,7 odsto smrtnih ishoda, a saobraćajnih nesreća sa teškim telesnim povredama 44,7 odsto - rekao je Radović za "Novosti".

Putnička vozila su najčešći učesnici saobraćajnih nesreća i to na prvom mestu, automobili, zatim teretna vozila sa priključnim vozilima, motociklisti, pa autobusi i biciklisti.

Radović napominje da se ne može zanemariti ni činjenica da su loši uslovi na putu vrlo često uzrok saobraćajnih nesreća.

- Zvanični podaci kažu da je to tek 0,02 odsto, međutim, to nisu realni podaci, jer sudska praksa je takva da šta god da se desi optuži se u većini slučajeva učesnik direktno, dakle vozač. Ipak, struka kaže da su loši uslovi na putevima uzročnici u skoro svakoj trećoj nesreći. Paušalne analize su pokazale da se nesreće znatno manje dešavaju u državama sa više auto-puteva i saobraćajnica koje su bolje obeležene.

VOZAČI POD LUPOM

BEZBEDNOSNI pojas u Republici Srpskoj tokom vožnje koristilo je 62 odsto vozača, rezultati su našeg saveza dobijenih posle sprovedenog prvog brojanja u aprilu 2017. godine, opažanjem na putevima u naselju, van naselja i na auto-putu, na reprezentnom uzorku od 26.038 vozača. Na osnovu istraživanja koje je sproveo AMS RS u toku 2016. godine, posle sprovedenog prvog dela istraživanja, dobijeno je da je bezbednosni pojas koristilo 49 odsto vozača. Upotreba bezbednosnog pojasa u RS povećana je u toku 2017. za 13 odsto u odnosu na prvo brojanje koje je obavljeno u 2016. godini - izjavio je za "Novosti" stručni saradnik za odnose s javnošću Auto-moto saveza RS Perica Pećanac.