PETA po redu Vlada RS obećava najstarijim žiteljima regije Doboj da će kompleks Doma penzionera u centru grada biti vraćen nameni, a izbegli i raseljeni koji ga gotovo dve decenije koriste kao alternativni smeštaj, konačno dobiti svoj krov nad glavom.

Za razliku od četiri prethodna ministra za izbeglice i raseljene u Vladi RS, sadašnji Davor Čordaš se u davanju novog obećanja "pokrio" aktom Vlade iz maja ove godine da bi donacijama i kreditima u naredne dve godine trebalo da se realizuje ovaj projekat, vredan 72 miliona maraka.

U nameri da proverimo koliko veruju novim obećanjima političara, posetili smo dobojski Dom penzionera u kojem od obećanja do obećanja bukvalno umiru, većinom prognanici iz FBiH, sa prostora Maglaja i Zavidovića.

Iza vrata sobica od 16 kvadrata ponegde se čuje žamor, a oni retki koji izađu na hodnik i siđu do najbliže trgovine po hleb i ostale potrepštine hodaju kao zombiji.

- Kako da verujemo da ćemo dobiti svoj kutak umesto ove čamotinje? Na nama tako godinama peru novac, bogate se i iživljavaju - ogorčena je jedna od mlađih stanara, Gordana Đurić, inače sa prostora Ozrena, odnosno Panjika, koji je Dejtonskim razgraničenjem pripao opštini Lukavac (FBiH).

Kaže da za simboličnu naknadu pomaže dvoje starijih stanara Doma i tako preživljava, jer joj je muž nedavno dobio otkaz u komunalnom preduzeću.

Ništa više nije optimistična ni Mara Marković (80) iz Stoga u opštini Zavidovići, kojoj je kuća do tamošnje Crkve Svetog Đorđa do temelja srušena padom Vozuće u muslimanske ruke.

- Mislim da ću umreti ne dočekavši da nam 20 godina obećavano ispune - kaže Mara.

OSTAO SAMO "KOSTUR"
OD pre rata luksuznog i lepo uređenog gerijatrijskog centra za opštine Doboj, Modriču, Šamac, Gračanicu i druge iz tadašnje dobojske regije, ostao je čini se samo "kostur". Prizemlje je devastirano i opustošeno, lift i sve prostorije su van funkcije na toj etaži, a situacija nije mnogo bolja ni na ostalih pet spratova.

Ni kod Leposave Miličević iz Kamenice, Dragoslave Jovanović iz Bočinje i drugih, na koje smo naišli tokom našeg obilaska, ne vidi ni tračak nade. Nisu želeli da pričaju da li su osnovane tvrdnje da ne mali broj stanara, izbeglih i interno raseljenih, bespravno koristi smeštaj u Domu.

- Koriste ga i oni koji su prodali svoju imovinu u FBiH, izgradili kuće po Srbiji i raznim mestima u RS. Najviše u Doboju, ali su u novoizgrađenim kućama u naseljima Usora, Poljice, Bare, Aerodrom i Bukovici Velikoj smestili svoje sinove i kćeri, a oni ostali da žive u Domu - tvrdnja je iz Regionalnog udruženja penzionera.

Ako i ima istinitosti u ovome, čini se da Odsek, odnosno resorno Ministarstvo zbog višegodišnjih jalovih obećanja o razmeštanju stanara "žmuri" na ovu činjenicu.

- Kao što nam prećutno sada plaćaju i struju koju koristimo, samo da se ne bismo bunili i dizali buku zbog njihove sramote i praznih obećanja o razmeštanju - kažu nam okupljeni ispred kompleksa.

Gordana Đurić bogate se na nama obećanjima

Još pre više od deceniju tadašnja Vlada se obavezala da će zaključno sa aprilom 2007. finansirati alternativni smeštaj za tada 151 porodicu, smeštenu u Domu penzionera. I tada, pa i sada, ostalo je sve samo priča i obećanja.


BEZ VODE, GREJANjA, STRUJE...

KAKO se bliži zima, po dosadašnjoj praksi, stanari Doma imaće samo problema u njegovom korišćenju, jer do sada stotinak porodica u njemu nemaju vodu, grejanje ili struju, koju im isključuju zbog neplaćanja od strane resornog Ministarstva za izbeglice i raseljene.

Inače, dobojska Elektrodistribucija je poslednji put struju u Domu penzionera isključila zbog duga u visini od 22.000 maraka. Iako dug nije izmiren, stanari alternativnog smeštaja su ponovo priključeni na mrežu, nakon intervencija iz ministarstva, kao i Gradske uprave Doboja.