ODLUKA Ustavnog suda BiH, kojom je kao neosnovana odbijena apelacija Srpske, podneta protiv presuda Suda BiH kojima je naloženo da vojni objekat "Veliki Žep" u Han Pijesku bude uknjižen na Bosnu i Hercegovinu, neće biti ni prva ni poslednja nesprovedena odluka ovog suda, poruka je iz institucija Republike Srpske.

Milorad Dodik, predsednik RS ocenio je da je odbijanjem apelacije Pravobranilaštva RS u vezi sa knjiženjem vojne imovine, Ustavni sud BiH samo potvrdio da je reč o političkom a ne pravosudnom telu zaduženom za zaštitu ustavnog poretka.

Dodik je napomenuo da je ovo samo jedna u nizu odluka Ustavnog suda BiH koja je politički dirigovana i direktno uperena protiv Republike Srpske.

Da budem do kraja iskren, ova odluka za mene nije iznenađenje, ako se ima u vidu da Ustavni sud BiH u kontinuitetu donosi antiustavne i političke odluke. Ne postoji zakon koji kaže da BiH ima imovinu, te prema tome ne postoji nijedan pravni osnov za knjiženje bilo koje lokacije ili objekta na Bosnu i Hercegovinu - rekao je predsednik Srpske.

On je naglasio da odluka Ustavnog suda duboko zadire i u temelje Dejtonskog sporazuma, jer prema tom sporazumu Republici Srpskoj pripada 49 odsto teritorije, a primenom ove odluke odnos 49:51 biće narušen.

- Ono što je, takođe, jasno jeste da ovakva odluka nije mogla biti donesena u vreme dok je u zajedničkim institucijama sedela grupa ljudi kojima je interes Srpske bio na prvom mestu. Kako baš sada, kad su ljudi iz SzP u vlasti u Sarajevu, da sve jedna odluka Ustavnog suda biva uperena protiv RS - istakao je Dodik za Srnu.

BEZ IZNENAĐENjA DA budem do kraja iskren, ova odluka za mene nije iznenađenje, ako se ima u vidu da Ustavni sud BiH u kontinuitetu donosi antiustavne i političke odluke. Ne postoji zakon koji kaže da BiH ima imovinu, te prema tome ne postoji nijedan pravni osnov za knjiženje bilo koje lokacije ili objekta na Bosnu i Hercegovinu - rekao je predsednik Srpske.

Željka Cvijanović, premijer RS, kaže da je dovoljno setiti se da je Sud BiH u sferi ratnih zločina, po jednom zakonu, i to primenjujući pravo retroaktivno, sudio Srbima, a po drugom zakonu Bošnjacima, ili toga da je prema Ustavnom sudu BiH sporan 9. januar, jer ne uživa podršku svih, a 1. mart nije iako, isto tako, ne uživa podršku svih.

- Ako jedna država brani svoj opstanak sudovanjem o praznicima ili otimačinom teritorije u okviru sopstvenog sistema, onda je ona u većem problemu nego što to izgleda. Ali ako se prisetite da je to država u kojoj kamenujete stranog državnika i umalo da ga ubijete, a njeno pravosuđe se ne počeše ni iza uva, jer je pod političkim uticajem, onda sve drugo i nije za čuđenje - ocenila je Cvijanovićeva.

Što se tiče stava institucija Republike Srpske o imovini, Cvijanovićeva je navela da je on jasan - to pitanje se rešava isključivo političkim dogovorom, a ne sudovanjem.

Nikola Kovačević, pomoćnik ministra pravde RS i član Komisije za državnu imovinu, kaže za "Novosti" da je odluka Ustavnog suda BiH puna pravnih prekršaja.

- Ustavni sud kod odluke prihvata navode iz apelacije i zapaža da je članom 73. Zakona o odbrani regulisana obaveza Saveta ministara i Vlade oba entiteta da najkasnije do 31. decembra 2005. godine zaključe Sporazum po pitanju perspektivne imovine. Sud takođe konstatuje, što je i tačno, da ovaj Sporazum još nije zaključen i da je članom 74. ovog zakona, regulisano da je zabranjeno bilo kakvo raspolaganje ovom imovinom, sve dok se ne zaključi Sporazum po ovom pitanju. Ustavni sud BiH konstatuje da Sporazum nije zaključen, ali da i dalje ostaje obaveza Saveta ministara i Vlade oba entiteta da ga zaključe - pojašnjava Kovačević.

On dalje kaže i da se postavlja pitanje koja je svrha zaključivati Sporazum, ako se ove nekretnine upišu kao vlasništvo BiH.

- Da li u ovakvoj situaciji institucije BiH, kao i predstavnici Federacije BiH, imaju bilo kakav interes da zaključe ovakav sporazum? Kakva je pozicija Republike Srpske u tim pregovorima, ako je već imovina uknjižena kao vlasništvo BiH? Ustavni sud je ovakvom odlukom praktično derogirao odredbe Zakona o odbrani, uz konstataciju da se ovo pitanje može i drugačije rešiti Sporazumom - kaže Kovačević.


PERSPEKTIVNA IMOVINA U SRPSKOJ

PREMA podacima Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, ukupno je stiglo 11 zahteva Pravobranilaštva BiH za knjiženje perspektivne vojne imovine i to na području Mrkonjić Grada, Prijedora, Banjaluke, Prnjavora, Dervente, Doboja, Bijeljine, Ugljevika, Foče i Bileće. Kako je navedeno, zahtevi se odnose na kasarne "Kozara" u Banjaluci, "Bilećki borci", "Žarko Zgonjanin" u Prijedoru, "Vojvoda Radomir Putnik" i "Treći maj" u Doboju, stacionarno-komunikaciono čvorište "Svinjar" u Prnjavoru, kasarna "Kula" u Mrkonjić Gradu, lokalni poligon obuke i strelišta "Lazarevica" u Ugljeviku, kasarna "Zdravko Čelar" u Derventi; skladište naoružanja i vojne opreme "Rabić" u Derventi; skladište pogonskog goriva "Filipović" u Foči, kasarna "Vojvode Stepe Stepanovića" u Bijeljini. Reč je o ukupnim površinama od oko 624 hektara.