Nema dece u Lipiku

MODRIČA - Nakon skoro tri decenije, više od 200 raseljenih Srba i gostiju iz Vrbovačkog Lipika u opštini Odžak u FBiH proslavilo je seosku slavu na temeljima porušenog omladinskog doma i prostorija mesne zajednice. Domaćin slave bili su mladi Mirela Topić Cvijanović i Darko Purić, koji su najveću podršku imali u Racku Mršiću i Vladi Topiću.

- Izuzetno mi je drago što su se baš mladi potomci naših ljudi iz sela setili ove slave i pokrenuli je posle tridesetak godina. Ostavljamo im u amanet slavu koju su naši preci slavili u selu godinama i vekovima - kaže Vlado Topić, koji danas živi u Modriči.

Na ovaj dan došli su mnogi iz Švajcarske, Nemačke, Australije, Beograda, Modriče, Šamca... Rat je prekinuo u ovom selu život, pa tako zatro i seosku slavu. Mirela Topić, koja je rođena uz jeku topova na ovim prostorima, danas živi u Švajcarskoj sa svojom porodicom. Zbog mnogih uspomena iz sela, sa rođakom Darkom Purićem ponovo je organizovala proslavu Svetog Ilije u Lipiku.

Selo Vrbovački Lipik je u prethodnom otadžbinskom ratu potpuno uništeno, jer je bilo naseljeno Srbima. Priča se u selu da su vojnici paravojnih muslimansko-hrvatskih snaga silovali više Srpkinja iz sela, pa čak i devojčicu od deset godina, ali, kako kažu, ne žele da se sećaju rata, nego samo lepih uspomena.

U selo se zasad vratilo samo sedam porodica, a među prvima se, nakon šest godina izgnanstva, u svoju kuću vratila starica Vukosava Vuja Purić (93). Njoj su za seosku slavu u goste došli prve komšije Hrvati, Mijo Barukčić i Ivan Brašnić. Za istim stolom je i Srbin Ostoja Mršić, koji je osam meseci mučen u posavskim logorima za Srbe.

- E, kako smo nekada živeli. Da smo se mi pitali, nikada rata ne bi bilo. Živim ovde sama, niko me ne dira. Imam dobre komšije, a decu vidim samo na televiziji, nema dece u Lipiku - priča baka Vuja.

ZAVRTELA SE "LANCARA"

OVE godine, posle ko zna koliko vremena, zavrtela se "lancara" na seoskoj slavi. Nisu bila zauzeta sva mesta. U selu trenutno ima samo dvoje dece, a neće ih ni biti, jer je jasna poruka nekada uglednog domaćina Spasoja Purića.

- Sad živim u Banovcima kod Beograda i nikada se ovde ne bih vratio, jer ovde nema života - kaže Spasoje.