Od metalca do kočijaša

Danko Bojat je posle više od 20 godina rada kao metalostrugar u ŠG "Sjemeć" odosno njenoj RJ "Stara gora" u kojoj se nalazila mašinska radionica za popravku kamiona, autobusa, tegljača i drugih vučnih vozila za rad u šumarstvu, nedavno se "prekvalifikovao" u kočijaša i furmana.

- Kad upravljaš volujskom zapregom ti si kočijaš, a konjskom - ti si furman. Ja sam uz to i gurman, ali sam u jednom kriznom periodu u kojem se nalazilo nas oko 130 radnika u "Staroj gori", odlučio da radionicu i slabu platu zamenim za teški rad, a bolje plaćen. Registrovao sam privatnu firmu za izvoz građe. Nabavio pet pari volova i jedan par konja. Postao svoj gazda. Izgubio sam na lepoti, jer u šumi i leti i zimi, čoveka "farbaju" vremenske prilike, a naročito neprilike. Imam i grupu radnika, koje angažujem povremeno, tako da ni oni, a ni ja, nemamo sindikat.

Time sam postao veliki "samoupravljač", veći nego što sam ikada bio, držeći se zlatnog pravila - "ko ima zlato, diktira pravila". Na svojoj koži je to osetilo i moje dvoje dece na studijima. Za položen ispit sledi nagrada, za nepoložen - kandžija i volovi, pa upravljaj i samoupravljaj.

A šta je sa onom - niko me ne može toliko malo platiti koliko malo mogu da radim!

- I toga sam se nagledao, a mnoge je to na kraju koštalo. Bio sam i sam na ivici ponora, setih se one "šumati ti mati, brda se fati" i evo fala Bogu, krenulo je kako valja - reče za "Novosti" Danko Bojat. - Saglasismo se da je malo ljudi obdareno lepotom, ali da svako može da bude uvažen I poštovan. Rastanak je bio drugarski.

NAPORNO I HLADNO

OVDE na preko 1.000 metara nadmorske visine na Bobića brdu, udaljenom 30 kilometara od Rogatice, jeste naporno i hladno. Fotografiši malo sa distance, da mi Rogatičanke ne vide ovako oznojenog na atmosferskom minusu, ovde iznad sela Borike - dodaje Danko Bojat.