RS: Javne škole postale demode

I PORED toga što je početkom marta u Srpskoj otvorena još jedna državna visokoškolska ustanova - Fakultet za bezbednost, broj privatnih fakulteta iz godine u godinu raste. Naime, u Srpskoj su trenutno 34 fakulteta unutar dva javna univerziteta, banjalučkog i onog u Istočnom Sarajevu, i 42 privatna, pod okriljem čak sedam univerziteta.

Unutar javnog sektora nalaze se i tri visoke škole, a unutar privatnog čak 10, podaci su Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske.

Radovan Klincov, direktor Univerziteta za poslovne studije Banjaluka koji ima odeljenja i u Istočnom Sarajevu, a koji je formiran 2005. godine, za "Novosti" kaže da ovu ustanovu na čijem je čelu, a koju čini sedam fakulteta, trenutno pohađa oko 2.000 studenata.

- Prvi smo u Banjaluci koji su uveli doktorske studije. Mi godišnje odškolujemo 600-700 mastera poslovnih nauka, imamo sve uslove za rad, kao i izvrsnu saradnju sa Srbijom i Slovenijom. Raspolažemo sa 8.500 kvadrata, što je dovoljno i za 6.000 studenata - rekao je Klincov.

On naglašava da FPS prati tržište rada, kao i da imaju "maćehinski" odnos sa javnim univerzitetom u Banjaluci.

- Novoimenovani rektor Banjalučkog univerziteta je već petnaesti dan po preuzimanju mandata zabranio svojim predavačima da sarađuju sa privatnim fakultetima, a po cenu toga da profesori nemaju dovoljan broj časova. Zašto je to tako, ne znam, samo znam da je to apsolutno nepotrebno, a pomalo je i tužno da imamo u tom smislu savršen odnos i sa srpskim i sa slovenačkim javnim univerzitetima, kad je u pitanju razmena studenata i predavača - rekao je Klincov, koji je, na kraju razgovora za "Novosti", pozvao inspekciju rada da napravi reviziju poslovanja državnih fakulteta, i naglasio da je u njegovoj ustanovi sve "čisto kao suza".

Doktor filozofskih nauka i dugogodišnji predavač na nekoliko fakulteta banjalučkog univerziteta Miodrag Živanović za "Novosti" je rekao da se obrazovanje poprilično udaljilo od običnog čoveka, studenta.

- Mi se udaljavamo od svakog sistema obrazovanja koji je bio primeren ljudima, našoj sadašnjosti i budućnosti, i jednostavno smo razapeti između onoga što bi trebalo biti i onoga što nažalost jeste.

Privatni fakulteti su postali više komercijalna stvar nego sistem koji bi trebalo da proizvodi znanje, odnosno kvalitetne kadrove. A javni univerziteti su postali "demode" i, naravno, što je još gore, pod partijskim su kontrolama, bilo formalnim, bilo neformalnim. Nije tajna da su rektori i dekani uvek bili usko vezani za vladajuću partiju, pa su na tim pozicijama svojevremeno bili Radovan Karadžić, Milorad Dodik, Marko Pavić... - pojasnio je za "Novosti" Živanović.

On podvlači da su zakonski izjednačene pozicije i javnih i privatnih fakulteta, ali je činjenica da se i danas mnogo više ceni "državna" nego "privatna" diploma.

- Na javnim fakultetima je bolja situacija što se tiče kadrovskih pretpostavki, činjenica je da se i dalje više ceni diploma sa državnog, nego sa privatnog fakulteta.

Međutim, u krajnjoj liniji, presudne su neke druge stvari, poput stranačke opredeljenosti, pa vrsta diplome pada u treći plan. Ponestaje nam motiva da celi sistem rekonstruišemo. Ponestalo nam je nade, to je ključni problem. Odlaze nam najpametniji mladi ljudi usled tog haosa, a mi se i dalje bavimo marginalnim problemima. To nam je mnogo veći problem od izbora, da li steći znanje na privatnom ili državnom fakultetu - dodao je Živanović.