Sarajevski Srbi jači od egzodusa

REPUBLIKA Srpska je napunila 25 godina. To je više nego što je doživela Jugoslavija između dva rata. Kad su nas voljom "Dejtona" iseljavali iz naših kuća na Miljacki, ostavili su nam 12 stanova na Dobrinji u jednoj stambenoj zgradi. Danas, 21 godinu kasnije, sa ponosom govorimo da smo na ledini koja se naslanja na Romaniju sagradili zgrade sa 3.000 novih stanova i više od 3.000 kuća. U Istočnom Sarajevu, koji mi uprkos zabrani međunarodnog faktora i dalje zovemo srpsko, danas nas ima 70.000 i što je važnije, ovde nema "bele kuge" - ovako za "Novosti" govori Miroslav Lučić, predsednik Skupštine grada Istočno Sarajevo.

Delegacija srpskog grada na Miljacki, prošle srede je u Beogradu prisustvovala kulturnim dešavanjima povodom obeležavanja 1. marta, dana kad je ubistvom srpskog svata počeo rat u BiH. U isto vreme državni vrh RS obeležavao je u srpskoj prestonici dan donošenja svog prvog Ustava. Treći "jubilej", koji je Sarajlije doveo u Beograd, je podsećanje na 21 godinu od kad su se organizovano iselili iz grada na Miljacki, ostavljajući muslimanima svoje kuće i imanja, noseći i svoje mrtve. Mnogi koji su se 1996. iselili, u međuvremenu, su se vratili.

- Kad je 1996. odlučeno da Sarajevo kompletno pripadne Aliji Izetbegoviću, državni vrh RS zauzeo je stav da se kotlina na Miljacki ne sme napustiti. To je tada bila utopija u koju mnogi nisu verovali - govori Lučić. - Danas imamo šest osnovnih škola, Univerzitet od četiri fakulteta sa 11.000 studenata, pet tržnih centara, kulturni centar, sijaset restorana i kafića, trgove, nove saobraćajnice...

Podizanje srpskog grada, "na pogled" od Miljacke, podvižništvo je o kojem će se tek govoriti. Od države, iz Fondova namenjenih izbeglima, do danas su dobili 27 miliona KM. Preko 80 odsto utrošenih para potiče od novca koji su stekli prodajući muslimanima svoje kuće i stanove po centru i obodima grada.

- Mi osećamo da živimo u "glavnom" gradu i nemamo protiv da Banjaluka bude prestonica Republike Srpske. Od naših sa Vrbasa, ipak, očekujemo da nas "bolje pogledaju". Potrebni su nam putevi, sredstva javnog informisanja, da nam iz zajedničke kase vrati deo PDV zarađen u našoj regiji - kaže Lučić.

* Miroslav Lučić

Priča dalje da sa Banjalukom ne postoje sporovi oko daljeg političkog puta RS. Jedinstvo naroda Srpske tu je nedeljivo. Ipak, kaže da postoji gorčina među žiteljima srpskog Sarajeva, jer im se čini da se na ovaj grad, peti po broju stanovnika u RS, ne gleda na pravi način. On dodaje da kad je u pitanju život običnih građana, ne sme da bude važno ko je u SDS, a ko SNSD. Ogromna većina žitelja svakog grada u RS želi samo uslove za normalan građanski život.

UPLAŠENI ABU HAMZA

KAD je Abu Hamzi, pritvoreniku iz odreda El mudžahedin pozlilo pre neku godinu, doveli su ga u našu bolnicu - priča Miroslav Lučić anegdotu. - Pošto su mu lekari pomogli i čovek malo došao k sebi, ispričao im je da se na smrt uplašio misleći da su ga doveli na pogubljenje. Naime, tako mu je izgledala bolnica u Istočnom Sarajevu.

- Kad se neko ozbiljno razboli u Istočnom Sarajevu može da bira Foču, Koševo, ili privatne klinike za koje narod ovde nema para. Bolnicu mora da nam izgradi država - kaže Lučić.

MNOGO SMO DALI

TOKOM rata u Sarajevu prema usklađenim spiskovima, poginulo je preko 7.109 rođenih Srba Sarajlija. Od 1992. do 1995. oko 20.000 njih koji su bili zatočeni u Alijinom gradu prošlo je kroz torture nekog od 123 tadašnja logora za Srbe. U Sarajevu su u ovom periodu radile i "etničke" javne kuće u kojima su bile držane u gradu zarobljene Srpkinje...

- Sve ovo znaju i stranci - govori Lučić. - Tako je bilo,tražimo da se našim dželatima sudi, kao što oni svakog Srbina koji je puškom branio kuću smatraju četnikom i okupatorom. Tu pomirenja zasad nema.