Volim da spasem čoveka

NE interesuje mene ni rasa, ni vera, ni nacija, važno mi je spasti čoveka. To je životni moto Žike Todorovića (60) iz Bijeljine, čoveka koji je do sada, po zvaničnoj evidenciji, darivao krv 230 puta i za produžetak nečijih života “poklonio” više od 100 litara ove dragocene tečnosti.

Sve je počelo davne 1974. godine, kada je Žiko, vođen nekom neobjašnjivom željom da pomogne ljudima, sa 18 godina, prvi put darovao krv u akciji bijeljinske bolnice.

- Čovek mora pomoći čoveku kada je u nevolji! Svaki put kada sam dao krv, javljao se neki čudan osećaj blaženstva i ponosa, jer se spasavao nečiji život - priča Žiko. - Proputovao sam celu Evropu i ne znam da u nekoj državi nisam dao krv, a to nije nigde evidentirano. Sada mi problem stvara ova “skalamerija” od umreženih kompjutera, gde za tren provere gde i kada si dao krv. A medicina kaže mora da prođe tri meseca između dva davanja. Ne mogu ja da čekam toliko, pa sam počeo da se lažno predstavljam da bi mi uzeli krv... Tako me u Tuzli lekar izgrdio jer sam, kao pacijent za operaciju, dao krv nepoznatoj devojci koja je ležala u bolnici. Bili su mnogo ljuti, jer sam ugrozio svoje zdravlje.

Jednom prilikom zadesio se na Transfuziologiji u Bijeljini i čuo da medicinska sestra traži krv za ginekološko odeljenje.

- Odmah sam rekao, ako je za malu bebu, vadite koliko treba. Kasnije se ispostavilo da sam dao krv za ćerkicu moje rođake. To nikada neću zaboraviti - kaže Žiko.

Ovaj humanista kaže da iz velike ljubavi prema ljudima često uspeva da se “prošvercuje” kroz medicinske propise i da, umesto četiri, daruje krv i po desetak puta godišnje. I biće tako sve dok ga zdravlje služi. U šali, kaže, ima samo još jednu želju...

- Da darujem krv iz obe ruke istovremeno! Za spas nečijeg života, ali i za istoriju, da uradim nešto što još niko nije - poručuje Žiko Todorović, čovek kome je u krvi darivanje krvi.

ORDENjE

ZA svoju nesebičnu humanost, Žiko Todorović je dobio brojna priznanja, zahvalnice, ordenje i diplome... Dobitnik je priznanja “Sveti Stefan”, Zlatne značke Bijeljine, Zlatnog grba Grada Bijeljine, Povelje Grada Banjaluke, počasnog predsednika DDDK “Zdravlje”, plakete Crvenog krsta RS i drugih priznanja.

SELO

- ODLUČIO sam da prodam kuću u gradu i da se preselim da živim na selu. Hoću da me ujutro probudi kukurikanje petla i da slušam cvrkut ptica. Za neke moje kriterije, ljudi u gradu sve su više jedni drugima stranci, a ja volim život i druženje - poručuje Žiko.