Kazne za neodgovorne

BANjALUKA - Republika Srpska ne može da prihvati da se aktuelna Strategija za rad na predmetima ratnih zločina BiH, koja je na snazi od 2008, produži na još tri godine, sem ukoliko se u izmenama i dopunama ovog dokumenta ne uvrsti i deo koji će se odnositi na odgovornost onih koji nisu radili ili su opstruisali istrage predmeta ratnih zločina - kaže, za "Novosti", Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih.

- Sud i Tužilaštvo BiH su najodgovorniji što Strategija nije dala očekivane rezultate i što 350 predmeta najtežih ratnih zločina u BiH još nije otvoreno i završeno. Moj zahtev, kao člana radne grupe koja treba da donese izmene i dopune Strategije, jeste da konačno u dokument stavimo i kazne i pozovemo na odgovornost sve one koji nastave loš rad na predmetima ratnih zločina. Te kazne moraju da budu rigorozne i mora da se pošalje jasna poruka da nema prikrivanja predmeta ratnih zločina i njihovog sklanjanja u fioke da kupe prašinu - ističe Kojić.

On dodaje da je Nadzorno telo za realizaciju Strategije donelo više od 280 preporuka, predloga i zaključaka koje nisu ispoštovale pravosudne institucije na nivou BiH.

Ali, kako kaže, ni Sud ni Tužilaštvo BiH nisu uopšte odgovarali na ove preporuke, jer nisu bile obavezne, a sada će tražiti da to budu.

Predsednik Republičke organizacije porodica poginulih i nestalih civila i vojnika RS Nedeljko Mitrović kaže, za "Novosti", da su pomenutu strategiju Sud i Tužilaštvo BiH iskoristili da stopiraju istrage u najtežim delima ratnog zločina.

- Od 2008. pred Sudom i Tužilaštvom BiH nije skoro ništa urađeno na predmetima Atifa Dudakovića, zločinima nad Srbima u Podrinju, Sarajevu, Vozući i na desetinama drugih lokacija u celoj BiH. Pogotovo se to odnosi na predmete ratnih zločina gde su Srbi žrtve. Za to vreme, dok su Sud i Tužilaštvo BiH spavali, mnogi svedoci zločina nad Srbima su pomrli, i to je i bio jedan od njihovih ciljeva - ističe Mitrović.

CILjEVI

U BiH je 2008. godine usvojena Strategija za rad na predmetima ratnih zločina, čiji je osnovni strateški cilj procesuiranje najsloženijih predmeta ratnih zločina u roku od sedam godina, kao i procesuiranje manje složenih predmeta ratnih zločina u roku od 15 godina.