Mladen Ivanić: Neće Bošnjaci Srpskoj nametati šta da slavi

ODLUKA Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o poništavanju rezultata referenduma o Danu Republike Srpske samo je nastavak "sapunske opere" koja neće imati političkih posledica. Nema šanse da neko izvan srpskog naroda zabrani tom istom narodu da slavi 9. januar kao Dan RS, a ni da poništi rezultate referenduma. Kaže ovo, u intervjuu "Novostima", Mladen Ivanić, predsedavajući Predsedništva BiH, ukazujući da je to nepotrebno političko inaćenje koje samo srozava autoritet Ustavnog suda BiH, a koja tobože insistiraju na pravnom sistemu.

- Mislim da 9. januar mora da ostane praznik, a ja bih dodao još jednu reč u nazivu pa bismo umesto Dan Republike Srpske imali Dan slobode Republike Srpske. Ako se nekome takav naziv ne sviđa, onda bi to sledeći put bio Dan samostalnosti Republike Srpske ili Dan državnosti Srpske, a postoji još 50 alternativa. U naredna dva veka možemo da se ganjamo po sudovima zbog imena. Sama pretpostavka da će Bošnjaci određivati Srbima šta će da slave potpuno je pogrešna jer neće Bošnjaci određivati koje praznike će Srbi da praznuju. Ovo mora biti jasno i Bakiru Izetbegoviću i svim bošnjačkim političarima, poručuje Ivanić.

* Dolazite li 9. janura na proslavu Dana Republike u Banjaluku?

- Naravo da dolazim. Za mene je to jedan svečani dan, a neradni dan u Predsedništvu BiH.

* Da li bi stranci trebalo da napuste Ustavni sud BiH?

- Svakako da, ali ne verujem da će to Bošnjaci prihvatiti. Oni su svesni da će Ustavni sud BiH u svakom sukobu stati na njihovu stranu. Što se mene tiče, sigurno neću dati nikakav legitimitet izboru novog stranog sudije Ustavnog suda BiH. Dobili smo zahtev da u Predsedništvu BiH, iako naše mišljenje nije obavezujuće, raspravljamo o novom sudiji, ali ja to odbijam i ne želim da tu temu stavim na dnevni red.

* Kakav uticaj na BiH će imati predsednički izbori u Srbiji?

- Ko god bude predsednik Srbije, BiH sa njim mora da sarađuje i ima dobre odnose. Smatram da političari, pre svega iz Republike Srpske, ne treba da se mešaju u izbore u Srbiji kao ni Srbija u izbore u Srpskoj. Najbitnije je da predsednik Srbije tretira isto sve građane u Srpskoj. Odgovorna politika iz Srpske bila bi ona koja se ne bi mešala u izbore u Srbiji u vidu podrške nekom kandidatu. Prepustimo odluku građanima Srbije.

* Kako ocenjujete odnos Predsedništva BiH prema aktuelnom predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću?

- Moj, kao i odnos Dragana Čovića sa predsednikom Nikolićem je više nego korektan, ali odnosi Bakira Izetbegovića i Nikolića nisu dobri. Ovom je dosta doprineo i napad na premijera Aleksandra Vučića u Potočarima i to što BiH ništa nije uradila u istrazi. Vučić je došao dobronamerno u Potočare i napadnut je. Nakon toga reakcija iz BiH je bila mlaka. Takođe, nije normalno da se predsedniku Nikoliću otkaže poseta zbog privođenja Nasera Orića. To je nekulturno. Iskorak u odnosima sa Srbijom moraju da pokažu pre svih predstavnici Bošnjaka jer je tu problem.

* Da li je realno da se organizuje poseta Nikolića Sarajevu i Predsedništvu BiH do izbora u Srbiji?

- Mislim da nije. Ne zbog mene ili Čovića, već zbog Bakira Izetbegovića pre svega.

* U Srpskoj se mogu čuti informacije da su zahladneli odnosi vlasti RS i Srbije?

- Imam dobre odnose sa zvaničnim Beogradom, više nego korektne. Nikada ih nisam prenaglašavao jer mislim da nije korisno stalno naglašavati da imate podršku Beograda. Kakvi su odnosi na relaciji vlasti RS i zvaničnog Beograda to ćete morati da pitate predstavnike vlasti Srpske. Definitivno je vidljivo da je manji broj susreta predstavnika vlasti iz Srpske i Srbije, ali ne znam koji su razlozi za to.

* Što se tiče odnosa BiH i Hrvatske, on je zaoštren zbog hapšenja pripadnika HVO u Orašju?

- Definitivno su zategnuti odnosi BiH i Hrvatske zbog ovog hapšenja i tome se ne vidi kraj. Mislim da to nije dobro, ali su isto tako bili nepotrebni i komentari iz Zagreba oko hapšenja, a koji su išli u smeru da je to udar na Hrvate i Hrvatsku. Ako ima nezadovoljsta, onda ga treba izraziti blažim rečnikom. Odnosi na relaciji Zagreb - Beograd - Sarajevo moraju da budu bolji. Što su bolji odnosi u ovom trouglu, mirnija je i stabilnija BiH. Pokušaću da napravim trilateralni sastanak sa predstavnicima Hrvatske i Srbije, ali tek u martu.

* Hrvati uporno odbijaju razgovor o njihovom učešću u ratu u BiH?

- Mogu da shvatim reakciju iz Hrvatske zbog tajminga hapšenja pripadnika HVO u Orašju i da je to bilo nakon posete Plenkovića, to jest u vreme hrvatskog praznika, ali ne mogu da prihvatim tezu da su ti ljudi u Orašju bili žrtve, a žrtva nikada ne može da učini zločin. Ovde je u pitanju namerna zamena teza.

* Kako gledate na članstvo BiH u NATO?

- Oko članstva u NATO nema jedinstva. To je tema koja neće doći na sto bar još osam godina. Nije realno da se desi brzo zbog procesa knjiženja vojne imovine.

* I tu imamo pokušaj BiH da uknjiži vojnu imovinu sa područja Srpske bez saglasnosti RS?

- Mogu da kažem da Predsedništvo BiH, dok sam ja član, neće donositi nikakve odluke oko vojne imovine. To je stvar između entiteta i dogovora političkih lidera. Treba se vratiti ranijem dogovoru SNSD-SDS-SDA-SDP i dva HDZ, kada su utvrđeni principi rešavanja raspodele vojne imovine, ali su iz ovog dogovora kasnije istupile bošnjačke partije.

* Ima li pomaka u evropskim integracijama BiH?

- Bio sam u Briselu pre nekoliko dana i primio me je Žan Klod Junker. Nosim pozitivne utiske. Mislim da iz EU na BiH sada gledaju pozitivnije nego što je realno. To je dobro jer su nas ranije gledali negativnije nego što je realno. EU sada očekuje da odgovore na pitanja koja će nam dostaviti u januaru dobiju za otprilike 18 meseci, a ja mislim da ćemo mi to završiti za devet.

* Kada je realno da BiH dobije status kandidata?

- Onda kada se popravi politička klima. Mora se rešiti pitanje Mostara i "Sejdić i Finci". Obe ove teme su iz Federacije BiH i zasada je evropski put BiH zatočenik Federacije BiH.

* Analitičari kažu i da je put prema EU težak zbog toga jer je BiH razapeta između Turske i Rusije?

- Nije BiH razapeta između Rusije i Turske, već je BiH zemlja u kojoj najveći uticaj imaju pomenute dve sile, kao i Evropska unija. Ovo je prirodno i dobro, još samo da smo mi u BiH pametni i da znamo kako izvući koristi od svakog od njih, a ne da su nam Turska i Rusija razlog za međusobne svađe. Voleo bih da još jači ekonomski interes prema BiH pokažu svi oni, uključujući i SAD.

* Vaše ime se spominje kao prva opcija za kandidata za predsednika RS ispred opozicije?

- Izbori su za dve godine i to mi je u ovom trenutku tako daleko i toliko će se stvari desiti u BiH, da je sada stvarno prerano govoriti o tome. Odluku o mogućoj kandidaturi za predsednika RS doneću početkom 2018. godine. Zasad sam stava da ovoj zemlji trebaju novi ljudi i generacije političara, a da mi koji smo već ovde dosta dugo privodimo svoje karijere kraju. Uglavnom, o tom - potom.

* Znači li to da ste blizu kraja političke karijere?

- Još 1988. izabran sam kao najmlađi član Predsedništva Savezne Republike BiH. Za dve godine, kada završava moj mandat u Predsedništvu BiH, napuniću tri decenije političkog delovanja na svim nivoima vlasti. Da li ću nastaviti, još ni sam nisam siguran.

* Nakon lošeg rezultata na lokalnim izborima, Savez za promene je zapao u krizu. Šta dalje?

- Mislim da SzP mora da odredi novu strategiju. Bez razloga su nastupili euforično nakon pobede SNSD na izborima. SNSD i savez oko njih je osvojio pet odsto više glasova nego na prošlim izborima. To nije za euforiju, već je produkt referenduma. SzP mora da ima jasniji stav i ponudi građanima bolja rešenja, pokaže jedinstvo. U suprotnom, ako toga nema, onda je bolje da se Savez za promene raziđe, da svaka partija ide samostalno na opšte izbore i da se takmiče u opozicionom delovanju, možda će tako da povuku jedna drugu.