CRNA STATISTIKA U RS: I na majke dižu ruku

ŽITELjI Teslića i Broda u petak su bili u neverici i šoku. Njihovi sugrađani digli su ruke na svoje majke. Teslićanin je majci naneo teške povrede po rukama i grudnom košu, zbog čega je nesrećna žena završila u bolnici. Sina nasilnika privela je policija u stanju nervnog rastrojstva, pa je i on prevezen u bolnicu i zadržan na ispitivanju. U Brodu sličan slučaj. Policijskoj stanici prijavljeno je da je njihov sugrađanin u porodičnoj kući tukao majku po glavi, a potom razbio staklo na ulaznim vratima i oštetio ogradu stubišta u kući. I dok je njegovoj majci ukazivana pomoć u Domu zdravlja Brod, sin je završio sa lisicama.

- Žene koje trpe nasilje u većini slučajeva jave se kad ono već kulminira i kad im život postane ugrožen. Do sada smo, od početka godine pa do septembra imali 925 poziva na SOS broj, ali moram da naglasim da je reč o "sivoj brojci", odnosno da na jedan poziv idu bar još četiri slučaja nasilja u porodici - rekla je, za "Novosti", pravna savetnica za žene i decu žrtve porodičnog nasilja u Fondaciji "Udružene žene" Lana Lajčević.

U Sigurnoj kući u Banjaluci trenutno boravi 10 žena sa decom, žrtve nasilja u porodici.

- Žene u Sigurnoj kući borave šest meseci, a ukoliko se proceni da je nešto duži boravak neophodan, onda se zadrže još neko vreme. Nažalost, većina žena se vrati u porodice gde su trpele nasilje, pošto su ekonomski zavisne od nasilnika. Jedan manji broj se odvaži da krene dalje, da zatraži razvod braka. Od prvog oktobra aktiviran je u „Mtelu“ broj 1432, preko kojeg pokušavamo da skupimo sredstva za osnivanje Fonda udruženja, kojim bismo pomogli ženama nakon što napuste našu kuću - dodala je Lajčevićeva.

Nasilje u porodici jedan je od gorućih problema u Republici Srpskoj. U proseku se dese tri slučaja nasilja u porodici dnevno, a počinioci su sve mlađi. Poražava činjenica da Zakon o zaštiti od nasilja u porodici koji je stupio na snagu 2012. godine i do sada pretpreo već dve izmene, još nije jasno definisao koji vidovi nasilja spadaju u prekršaje, a koji u krivična dela, pa se i sankcije, u većini slučajeva svode na novčane kazne, ili zabrane pristupa žrtvama.

U periodu januar - avgust 2016. godine evidentirano je 776 slučajeva nasilja u porodici, koja je počinilo 760 nasilnika. Među počiniocima nasilja u porodici evidentirano je i 95 maloletnika, starosti do 18 godina. Kao posledica nasilja u porodici devet osoba je zadobilo teške telesne povrede, a 171 lake.

- Unutar BiH i Republike Srpske proces pravnog regulisanja nasilja u porodici posebno je aktuelan u poslednjih 15 godina. Ipak, večita dilema u RS je da li je nasilje u porodici - krivično delo ili prekršaj. Kad je u pitanju donošenje odluke da li dela nasilja u porodici treba procesuirati kao prekršaje ili kao krivična dela, praksa ukazuje na veoma "čudne" odluke postupajućih organa. Naime, nasilje u porodici s ozbiljnim posledicama, kao što su telesne povrede ili ponavljanje nasilja, najčešće se kvalifikuje kao krivično delo, a dela s blažim posledicama ili vređanjem, kao prekršajna dela. Da li će se neko delo posmatrati kao prekršaj, ili krivično delo, često je rezultat nejednakog mišljenja policije i tužilaca. Najbolje rešenje bi bilo da svako nasilje u porodici bude krivično delo - objasnila je doktor pravnih nauka iz Banjaluke Nikolina Grbić Pavlović.

ŽRTVE NAJČEŠĆE ŽENE

TOKOM 2015. godine evidentirano je 1.178 slučajeva nasilja u porodici koje su počinila 1.204 lica.

- Ako posmatramo starosnu strukturu, od ukupnog broja počinilaca 49,5 odsto ima od 31 do 50 godina - rekla je za "Novosti" portparol MUP RS Mirna Miljanović.

Žrtve nasilja u porodici su u 63,5 odsto slučajeva od ukupnog broja bile žene starije od 18 godina.

- Kao posledica nasilja u porodici tokom 2015. godine jedno lice je smrtno stradalo, 10 je zadobilo teške i 265 lake telesne povrede. Tokom 2015. godine jedna žrtva nasilja u porodici je bila žrtva krivičnog dela silovanja - dodala je Miljanovićeva.

PSTS - OKIDAČ BROJ 1

SOCIOLOG Ivan Šijaković rekao je, za "Novosti", da je nasilje u porodici samo jedan u nizu loših trendova novog vremena, a usled poremećenog sistema moralnih, društvenih, emotivnih vrednosti.

- Današnji "moderni" muškarac za demonstraciju sile unutar svoje porodice dodatno je "ohrabren" nedovoljnim kažnjavanjem, on se smatra predstavnikom sile, i samim tim to mu se u današnje vreme pomenutih vrednosti pripisuje kao vrlina. Muškarac nasilnik srednjih godina je čovek koji je svoje najbolje godine ostavio u ratu. Na početku svog sazrevanja nasilje je shvatio kao vrlinu, odbrambeni stub. Reč je o tzv. postraumatskom sindromu kao okidaču za nasilje broj jedan novijeg vremena - rekao je Šijaković.