Satima čekaju pred Krasnicom

VEĆ vekovima je Čajniče, zahvaljujući čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice sa mladencem u desnoj ruci, koja nosi epitet Perivlepte ("Prekrasne"), nastale još u 14. veku, postalo čuveno i zavetno mesto. Mesto hodočašća za bolesne i zdrave, tužne i vesele, za mlade i bezbrižne.

U ovaj gradić, stešnjen na 816 metara visine, između Cicelja i Čivči brda, u kojem dominira Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, za Malu Gospojinu, broj "stanovnika" se utrostruči. Doći na red za poklonjenje ikoni čudotvorne Čajničke "Krasnice", treba satima čekati u redu. I tako je uvek.

- Običaj je održan, u crkvi i porti, a ima i promena, novina. Pre si po nošnji i odori znao ko je stigao sa Romanije, ko sa obala Drine, iz Hercegovine. Sada nam "gastarbajteri" žive u Srbiji, Crnoj Gori i širom Evrope, a i dalje. Nekada se ovde igralo u centru Čajniča po sedam kola, na svakoj raskrsnici po jedno uz pratnju harmonikaša i violinista, a sada je sve to zamenila "kamara" od 20 zvučnika, naslaganih jedan na drugog, uz ogromnu grmljavinu i urnebes u trajanju od dva-tri dana. Tu je i neizbežni ringišpil. Sve je veselo ovde u centru grada - kaže za "Novosti" Đoko Stanić, potpredsednik Udruženja "Mi volimo Čajniče".

Na poklonjenje Čajničkoj Krasnici i slavlju u Čajniču, među prvima su ovde doputovali profesori sa beogradskih fakulteta, Čajničanin Branislav Mašić i arhitekta Zoran Lazarević.

- Čajniče i ukupan ovaj ambijent oko proslave crkve Uspenja Presvete Bogorodice, za mene je od izuzetnog značaja. A i gostoprimstvo meštana je izuzetno - kaže za naš list Zoran.

Odgovore identične ovim dobili smo od Momira Gigovića iz Pljevalja, Boška Baranca iz Višegrada, prodavca šajkača, a violinist Milan Šekarić je prvi od muzikanata stigao u Čajniče.

Na utešnu molitvu, duhovno nadahnut, bezbrižno druženje i veselje, u Čajniče dolaze svi oni koji su bar jednom bili i svi drugi koji su čuli za ovaj živopisni gradić obrastao stoletnim jelama, smešten na tromeđi Srbije, Crne Gore i BiH.

DIPLOMSKI RAD

- ZA vreme studija, često sam boravila u Foči gde je rođen moj otac i tu dobila prva saznanja o čudotvornoj ikoni Bogomatere, radu jevanđeliste Luke. Bila sam zaintrigirana dubokim poštovanjem koje ova ikona uživa, ne samo kod pravoslavnog naroda, već i kod onog islamske ispovesti i verovanja u njene čudotvorne isceliteljske moći. Bila sam zatečena kada sam saznala, da o najstarijoj ikoni u BiH i jednom od najvrednijih sačuvanih dela srpske srednjovekovne umetnosti, gotovo da nema pisanih studija. Uzela sam to za temu mog diplomskog rada koji je odbranjen sa najvećom ocenom na katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu - ispričala je ranije za "Novosti" Beograđanka Ivana Srndović, diplomirani istoričar umetnosti.