Miroslav Janković: Upaljača ima, nema kanadera

ZAŠTO su Bošnjaci ogorčeno protiv referenduma, a zašto su Srbi očajnički za njega? Koju štetu on nanosi političkom Sarajevu, a koju korist donosi prkosnoj Banjaluci? Zašto Bošnjacima smeta dan kad je rođena Republika Srpska, a zašto su Srbi ponosni na njega? I šta će biti ako referenduma ne bude, odnosno šta bi moglo biti ako ga bude?

Bošnjaci smatraju da RS "ne sme" biti rođena pre rata 1992-1995. jer bi u tom slučaju vremenom s nje otpali svi oni atributi koje joj je muslimansko Sarajevo nalepilo svih ovih godina: zločinačka, genocidna, šumska... tvorevina.

Potom: datum njenog nastanka, 9. januar 1992, prekida državni kontinuitet između dve Bosne: one jugoslovenske socijalističke republike i one međunarodno priznate, nezavisne Bosne od 6. aprila 1992. Jer, po tumačenju bosanskih muslimana, Bosna se nije raspala pre rata, iako se Jugoslavija već bila prepolovila (otišle su Slovenija i Hrvatska). A Srbi smatraju da se upravo to desilo: Bosna se raspala u miru, a potom iskrvarila u ratu.

Bošnjacima uopšte ne smeta verski datum rođenja RS već njegov politički predznak. Ona je za njih ratni i zločinački srpski plen, koju je overio nepravedni, oktroisani dejtonski mir. A koji se može i mora jednom revidirati, uporno misle. Jer, tim novim mirom bila bi udavljena i mrska Srpska, simbol zla, neprestano sanjaju. Oni bi onda ostali u mekoti statusa žrtve, a to donosi i pažnju i profit; medijsko tržište neprestano vapi za žrtvama, jer one umiruju savest malograđana. Žrtve su kapital i njihova cena stalno raste.

Najmrskija reč bošnjačkom uhu je referendum. Kao što nema malog požara, jer svaki brzo postane oganj, i kao što nema male trudnoće, jer stomak neprestano raste, tako nema ni malog referenduma: svaki mali je korak ka onom velikom, secesionističkom.

Zato referendum (dum-dum...) treba ubiti dok još kao reč i namera pluta nebom javnosti. Pošto bi za Srbima odmah krenuli i Hrvati i tako bi Bosnu sustigla sudbina Druge Jugoslavije, smatraju Bošnjaci.

Međunarodna zajednica uglavnom ćuti, neće biti iznenađenje ako i dopusti održavanje srpskog referenduma. PIK je nedavno uputio Srpskoj samo preporuku da ne održava referendum, ali će on verovatno biti održan i biće to srpska Sizifova pobeda. Neka legenda kaže da je nesretni Sizif u jednom trenutku nekako izgurao onaj kamen uzbrdo, ali ga je na vrhu sačekao Bog, s rečima: "Sizife, nije to taj kamen".

Takva će biti referendumska Dodikova pobeda. Zapad želi da Mile izgura drugi kamen uzbrdo. Njemu treba jaki Srbin u Bosni, a to je još uvek Dodik, koji će u datom trenutku bosanske Srbe povesti za Bošnjacima i Hrvatima u NATO. To je glavni cilj Zapada u Bosni. Zato (još) trpe, tolerišu i "referendišu" Dodika.

A ako se zakuva i padne krv oko referenduma, Zapadu ni to neće smetati: u Bosni je od srednjovekovnog doba do ovog poslednjeg rata, mir u proseku trajao samo devet godina. Dakle, u Bosni je kažiprst leve ruke stalno uspravljen, a šaka i lakat desne stalno u zamahu.

Nakon srpskog referenduma, mogao bi uslediti niz revanšističkih bošnjačkih, od kojih bi jedan mogao biti vrlo opasan: onaj u Brčkom.

Dejton je namerno RS na toj tački suzio na širinu kolskog puta, da bi je u datom trenutku na tom mestu i prekinuo. Jer je to tačka njenog prirodnog loma. Tada bi istok Srpske "šaptom pao" pod Bosnu, a Krajina bi postala srpski Nagorno Karabah. Ovoga puta invaziju na Banjaluku ne bi imao ko da zaustavi: onaj ko i bi - nema snage za to, a onaj ko ima - ne bi hteo.

Srbija je pustila Srbe iz Bosne da idu za svojom pameti. Ako oni sruše Dejtonski sporazum, Bošnjaci će srušiti dejtonski mir. To jasno i otvoreno poručuju. Sve bi moglo početi, na primer, jednim saopštenjem američke ambasade u Sarajevu da oni izražavaju razumevanje za opravdani gnev Bošnjaka zbog ponašanja rukovodstva RS u poslednje vreme.

Dejtonski sporazum je pravni krpež i muslimanski trpež: svako rašivanje tog šnajderaja biće na štetu Srba iz Bosne. Da li je mudro u ovom trenutku Bošnjacima ispred nosa mahati "iglom" referenduma, koji ništa neće rešiti i koji će, bude li ga, međunarodnopravno biti satrven i diskvalifikovan.

Srbi kao da ne veruju da su Bošnjaci spremni da još jednom zarate za Bosnu!

"Ne terajte nas da dokazujemo koliko volimo Bosnu", uzvikuje dvosmisleno Bakir Izetbegović, a zapravo preti kao i otac mu pred rat. A njegov SDA je još konkretniji: "Niko od nas nije spremniji da brani Bosnu, jer država nema cenu".

Prve su se na te pozive odazvale "Zelene beretke", paramilicija koja je i počela rat u Sarajevu '92: zatražile su od vlasti oružje. Koje (kao) trenutno nemaju. Bosna može začas planuti, a taj požar bi se gasio vodom iz naprtnjaka međunarodne zajednice.

Dakle, sporo i neiskreno, jer oni nemaju "kanadere" za bosanske ratne vatre.

Imaju samo upaljače.