Glumci: Dajte nam da radimo

DECENTRALIZACIJA pozorišne umetnosti i dozvola za angažman van matične kuće deo su promena kojima se umetnici unapred raduju, a koje bi trebalo da donese novi zakon o pozorištu Republike Srpske, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri i čeka na "zeleno svetlo".

Glumci koji su već angažovani kao profesionalci na neodređeno, ali i oni koji na taj dan tek čekaju veruju da će im svima nova pravila omogućiti da rade više!

Jedna od najtalentovanijih mladih glumica Narodnog pozorišta Republike Srpske Sandra Ljubojević smatra da bi svako dodatno angažovanje van matične kuće trebalo da služi na ponos te institucije i satisfakciju svakog umetnika.

- Svako zaposlenje bilo kog radnika, a posebno glumca, na dve godine, kakav je sada slučaj, nije prihvatljivo. Glumca biraju autori i režiseri za svaku predstavu, i zbog različitih okolnosti može da ne bude izabran za neku ulogu. A te okolnosti pri izboru često mogu da budu lične i nepravedne. E, tada na scenu stupa nesigurnost, gubitak samopouzdanja. Jer, posla nema dovoljno. Plate nisu ministarske i veoma je jasno da svako želi da radi još. Po zakonu treba tražiti dozvolu za rad van pozorišta, umesto da svako dodatno angažovanje bude ponos i glumca i institucije - rekla je za "Novosti" Sandra Ljubojević, koja je već deset godina zaposlena u Narodnom pozorištu RS na neodređeno vreme.

Novosađanin Rok Radiša, jedan je od retkih srećnika novije generacije, koji je nakon završetka Akademije umetnosti u Banjaluci, ostao u ovom gradu pošto je, zahvaljujući vanserijskom naporu, ali i talentu, dobio stalno mesto u NPRS.

- Nisam preko noći došao do posla. Niti sam odmah dobio zaposlenje na neodređeno, već sam prethodno dve godine bio na određeno kako bi se dokazao pre stalnog ugovora. Nije bilo lako, došao sam kao strani student zajedno sa svojim kolegama iz Srbije, ali sam imao izvanrednu sreću da se zadesim u klasi Željka Mitrovića. Izmene zakona su nam preko potrebne, jer postojeći nije primenjiv, loš je - kategoričan je sagovornik "Novosti".

Kada zakaže prostor namenjen za ograničen broj profesionalaca, u prvi plan dođu amaterska pozorišta. Nadaleko popularni ansambl, Antikulturni akt "Alija Sirotanović", sastavljen od tri stend-ap komičara, nikog još svojim nastupima nije ostavio ravnodušnim. Jedan od njih je i Mirko Komljenović, koji je, kako za sebe kaže, "pozorišni gerilac".

VIŠE FESTIVALA NEGO FILMOVA

Kod nas je situacija takva da ima više pozorišnih festivala nego pozorišta i više filmskih festivala nego filmova. Oni koji se bave strategijom razvoja kulture trebalo bi da imaju na umu to da kultura i umetnost moraju biti decentralizovani i dostupni svima, jer su to vrlo važni faktori u očuvanju identiteta jednog naroda - priča Mirko Komljenović.

Njegova želja je oduvek, kaže, bila da postane glumac.

- Polagao sam prijemni, nisam uspeo prvi put, ali neću odustati iako mi se ponekad čini da ću do kraja života ostati komičar i glumac naturščik - kroz smeh priča Mirko, koji je bez sumnje, po mišljenju većine Banjalučana, talentovaniji od većine profesionalnih glumaca u NPRS, ali pravu priliku još nije dobio.