DEJANU Nastiću iz Doboja, obolelom od cerebralne paralize, još uvek ne daju invalidsku penziju niti mu dopuštaju da samostalnim radom obezbedi egzistenciju, smarajući da je nesposoban za rad.

I drugi put je odbijen njegov zahtev da mu se izda odobrenje da radi kao taksista, iako ima stručni ispit za tu vrstu posla, lekarsko uverenje i automobil koji ispunjava uslove za to.

- Procenjeno da Nastićevo lekarsko uverenje iz drugog entiteta, odnosno iz Gračanice, nije validno, a on nije obezbedio odgovarajuće iz RS - precizirali su našem listu iz saobraćajne inspekcije, s kojom smo kontaktirali u nastojanju da sa zvaničnog mesta dobijemo tumačenje Nastićeve tvrdnje da mu je onemogućeno da radi kao privatni taksi vozač.

On je bez posla ostao pre devet godina kada je ugašena nekada renomirana fabrika nameštaja "Enterijer", gde je bio zaposlen 20 godina. Za njega više nije bilo stolarskog posla, jer je i drugo drvoprerađivačko preduzeće na dobojskom području "Ravitak" takođe prestalo sa radom.

Nije mogao u invalidsku penziju zbog godina, a on nije hteo na Biro rada, jer bi, kako kaže, kao i ostali bio samo broj za statistiku.

I PENZIJA PROBLEM IAKO je podnosio zatev za odlazak u invalidsku penziju, jer boluje od cerebralne paralize, nije mu ni to udovoljeno od strane prvostepene, kao i drugostepene komisija Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje RS. Oni su procenjivali samo njegovu sposobnost da obavlja stolarske poslove i složili se da "ne postoji invalidnost za poslove rukovaoca mašina", te je odbijen.

- Odlučio sam da sebi obezbedim posao, prekvalifikovao se i pribavio dokumenta za obavljanje poslova taksiste, priključivši se nevelikoj grupi taksi vozača u gradu. Radio sam manje od tri meseca, kada mi je inspekcija preko MUP izdejstvovala da obavim vanredni lekarski pregled pod sumnjom da nisam sposoban za taj posao i pod meni nejasnim okolnostima dobio sam zabranu za rad - obratio se našem listu ovaj 50-godišnjak.

Time su mu, kaže, oduzili i pravo na rad, pa je morao da odjavi samostalnu delatnost, a tu pakost pripisuje ipak konkurenciji i zavisti nesuđenih kolega. Ogorčen je jer tvrdi da za dve decenije posedovanja vozačke dozvole sa 350.000 pređenih kilometara nije imao nijedan udes.

- Žao mi je što ne mogu biti koristan društvu, kroz izmirenje obaveza za doprinose i porez, za finansiranje onih koji su teži invalidi od mene. Najviše bih voleo da živim od svog rada - zvuči veoma iskreno Dejan, govoreći o svojim neostvarenim, običnim životnim željama.


I PENZIJA PROBLEM

IAKO je podnosio zatev za odlazak u invalidsku penziju, jer boluje od cerebralne paralize, nije mu ni to udovoljeno od strane prvostepene, kao i drugostepene komisija Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje RS. Oni su procenjivali samo njegovu sposobnost da obavlja stolarske poslove i složili se da "ne postoji invalidnost za poslove rukovaoca mašina", te je odbijen.