Rudo: Gastarbajter pa čobanin

RUDO - Nakon putešestvija po bivšoj Jugoslaviji, gde je završavao "večernje škole", Mićo Kuzmanović (68) iz zaseoka Trebinja, na obroncima brda Vranja kod Rudog, bio je čobanin, pa konobar, taksista i građevinski radnik u Diseldorfu, a sada se ponovo vratio u Vranju i postao rančer.

- Iza oca Dušana koji je umro u 35. godini ostala je majka Milja sa osmoro dece, a kako je koje odrastalo, tako je išlo trbuhom za kruhom. Do škole u Rudom ima tri sata hoda, pa sam malo u Rudom po danu, a "uveče" u Prijedoru, završio osnovnu školu. Za konobara sam se školovao "vanredno" u Rijeci. Posle toga sam položio i vozački ispit i postao taksista. Početkom 1991. sam se zaposlio u Diseldorfu, a sada kao penzioner, porodičan čovek, vratio sam se na imanje u Vranju, gde evociram uspomene na detinjstvo i obnavljam stare i gradim nove dvore. Nedavno sam kupio i stado ovaca, pa ih sada na mojim livadama ima oko 100, a neke se još jagnje. U planu mi je da stado uvećam, jer ovde ispaše ima i za 500 ovaca - za "Novosti" priča Mićo Kuzmanović.

On je primer čoveka kojeg je sudbina, proistekla iz nemaštine, vodila putevima uspeha.

- Bio je to mukotrpan put za jednog seoskog dečaka, ali volja za životom, upornost, strpljenje i vera u sebe nikad me nisu napuštali. Imam porodičnu kuću u Rudom, gde sad živi supruga Vela, jer u Vranju neće, a kuću u Rudom ima i moj stariji sin Dušan u kojoj živi sa suprugom i dvoje dece. Mlađi sin Nenad još momkuje u Austriji - kaže Mićo.

NAPRAVIO PUT O SVOM TROŠKU

Ja opet uživam ovde na oko 1.000 metara nadmorske visine. U penziji sam, a radim k`o da sam u Nemačkoj. Od jutra do mraka, jer je imanje ogromno. O svom trošku sam napravio oko tri kilometra puta i stalno se borim sa vodenim bujicama, a nije lako - kaže Mićo.