Otac petoro dece osnivač prve akademije za golmane u Srpskoj

Siniša Mrkobrada (38) ima dve velike ljubavi. To su fudbal i deca, odnosno porodica. Ovaj Banjalučanin ne samo što je golman sa bogatom karijerom iza sebe već i otac petoro dece.

On je još pre deset godina došao na ideju da osnuje prvu akademiju za buduće golmane u Republici Srpskoj "Prva rukavica", koju danas pohađaju mladi od šest do 20 godina.

- U početku sam naišao na skepticizam u svojoj okolini i radio tek sa dva polaznika. Međutim, kada su budući "čuvari mreže" shvatili koliko je im potrebno znanja i usavršavanja, sve više su se javljali, a rasla je i zainteresovanost onih najmlađih. Sada akademiju pohađa 30 mališana, a na usavršavanje dolaze i seniori koji su već profesionalno angažovani, uglavnom u Premijer ligi BiH. Neretko nam se na treninzima pridruže i klinci iz inostranstva koji provode kod nas letnje i zimske raspuste - ispričao je, za "Novosti", Siniša Mrkobrada.

Dečačka strast prema "bubamari", kaže Siniša, iskrojila mu je životni put.

- Zahvaljujući fudbalu, uspeo sam da lepo živim i svojoj porodici obezbedim lagodan život. Da nije bilo fudbala, mogu slobodno reći da se ne bih usudio da stvorim ovako veliku porodicu - kaže Mrkobrada. - Moji sinovi Miloš (6) i Vukašin (4) već se bave fudbalom. Miloš je golman, ali ja se nadam da će u budućnosti izabrati drugu poziciju, jer je golmanska često nezahvalna i teška.

Mrkobrada priznaje da svu sreću, najveću životnu inspiraciju pronalazi u svojoj bogatoj porodici.

- Kao dete, dolazim iz jedne razorene porodice, tako da sam svestan toga koliko su ljubav i blagostanje u kući važne stavke u životu. Moja supruga i moji klinci su celi moj svet. Pored Vukašina i Miloša, imam i tri kćeri, Srnu (2), Vjeru (7) i Maru (9). Želja mi je da postanu čestiti ljudi i da nauče da uživaju u odricanju i napornom radu, jer drugi put ne postoji za uspeh i životnu afirmaciju. Svaki lakši ima svoju cenu - na kraju je zaključio Mrkobrada.

KARIJERU POČEO U BORCU

MRKOBRADA, osim Akademije, radi i kao trener golmana u reprezentacijama RS i BiH i vodi školu fudbala BSK Banjaluka.

On je, podsetimo, ponikao u banjalučkom Borcu daleke 1988, kao pionir, i u Platonovoj se zadržao punih 13 godina, odakle ga je put odveo u Švedsku, a onda i u Vijetnam. Na zalasku profesionalne karijere branio je za Kozaru iz Gradiške i FK Laktaši.