Usred grada kuće na promaji

UPRKOS činjenici da živimo u 21. veku, i dalje u gradskoj zoni Banjaluke postoje “kuće bez puta”, bez ikakvog prilaza. U naselju Sunce, nasred livade, još pre 16 godina izgrađene su dve kuće, u skladu sa aktuelnim regulacionim planom grada, prema kojem je uz njih išao i put, koji je spajao današnje dve ulice, Maksima Gorkog i Ranka Šipke. Više od deceniju i po, međutim, kuće su na ledini, a njeni stanari, tri porodice Radulj, do prilaza svojim ognjištima moraju kroz tuđe bašte i dvorišta.

Stanovnik ulice Krajiške, koja se nastavlja na Maksima Gorkog, Vaso Karlaš više od deset godina bitku bije sa organima gradske uprave po ovom pitanju, ali od usvajanja najnovijeg regulacionog plana pa do danas, ništa se nije promenilo.

- Probijanje puta, dužine oko 70 metara, rešilo bi mnoga pitanja u našem naselju. Novo naselje unutar našeg u kojem je poslednjih nekoliko godina izgrađeno desetak zgrada jedini prilaz ima kroz našu ulicu, jer je glavni prilaz sa tranzita a u povratku svi ti kamioni, bageri i teretnjaci moraju između naših ulica, kroz usku Krajišku, jer je priključenje u drugi smer tranzita poprilično udaljen. Iz tih razloga, imali smo godinama veliki problem, pogotovo porodice s malom decom, koje su stalno strahovale od tolikog, teškog prometa na malom prostoru, gde su se igrala deca - objašnjava Karlaš.

On ističe da se deset godina, zajedno sa ostalim stanovnicima ove ulice, obraća gradskoj upravi, da se probije put kako bi se olakšao promet, ali i porodicama Radulj omogućio prilaz kućama, ali da su sva dosadašnja obećanja predstavnika gradske vlasti do sada ostala samo bledo slovo na papiru.

- Lično za najvećeg krivca proglašavam advokata Bogdana Toljagu, čija kuća se nalazi na mestu gde je prvobitno trebalo da prođe put. On je kod svojih prijatelja urgirao po donošenju regulacionog plana grada i uspeo da stopira prvobitni plan, jer bi mu, tobože, smetao promet kraj kuće, iako ima širok i lep prilaz sa tranzita. On je svoje ispunio, a mi i dalje čekamo da se naši zahtevi uvaže i da se konačno probije put, s druge strane - kaže Karlaš.

"PODSTANARI" NA SVOM ZEMLjIŠTU

DARVILA Radulj već 16 godina sa suprugom i dvoje dece živi u jednoj od kuća bez prilaza i kako ističe za “Novosti”, svaki put kad prilazi svojoj kući mora da se prekrsti, prolazeći kraj komšijine kuće i psa čuvara.

- Živeti u kući bez sopstvenog prilaznog dvorišta, gde ste uvek propraćeni voljom ili bezvoljom komšije dok kroz njegovo dvorište prolazite, nije nimalo lako, ali eto, navikli smo. Uvek se dobro moram zagledati je li im pas čuvar vezan, ili u kućici. Za mene je još lako, ali za decu sam godinama strahovala, dok nisu porasla - kaže Raduljeva, ističući da još u opštini sa porodicom pokušava da izreguliše legalizaciju kuće, uprkos činjenici da bi ona automatski trebalo da bude legalizovana nastankom regulacionog plana kojim je dozvoljena izgradnja.

PESMA GLAVU ČUVA!

VASO Karlaš (81), koji se već nekoliko decenija bavi guslanjem i pisanjem pesama, dobitnik je Prve Kočićeve nagrade na Kočićevom zboru 1966. I trenutnu problematiku sročio je u stihove (na slici):

KUĆA BEZ PUTA

Blizu centra čudo viđe

Kuće stoje puta niđe

Porodice tu tri žive

Preko tuđe idu njive

Kroz ostrugu i koprive

Kuda nose drva, stvari

A vlast gradska to ne mari

Da ih jadne s putem spoji

Kad u gradskom planu stoji

Ali priča kruži stara

Uvek kažu nema para

Nema para za ove manje

Uvek puca gde je tanje