Zdravstvu novac iz trezora

Vlada Republike Srpske, u okviru ekonomske politike, u 2016. planirala da uvede trezorsko poslovanje za domove zdravlja i bolnice. U prvih šest meseci prvo će na trezorsko poslovanje preći domovi zdravlja, njih oko 60, a zatim i bolnice i Klinički centar.

Ključna razlika je u tome što je do sada novac prebacivan iz Republičkog fonda zdravstvenog osigiranja opštinama, koje su njime dalje raspolagale.

Sistem je zamišljen da funkcioniše tako što će ovo sada biti posebna budžetska stavka u budžetima opština, koju niko ne sme da dira, a novac za domove zdravlja će se odmah posle prebacivanja iz Fonda zdravstva dalje prosleđivati u trezor i, potom, u domove za plate i troškove.

Ipak, direktori domova zdravlja u Republici Srpskoj nisu dočekali ovu vest najradosnije. Pošto će sada biti uvedena potpuna kontrola trošenja sredstava za domove zdravlja i znaće se tačno koliko koji dom zdravlja može da potroši, novac neće biti trošen nemilice, a biće i smanjen manevarski prostor za finansijske malverzacije.

Naime, jedna od stvari koja se provlači u javnosti jeste bojazan da će opštine, koje su u dugovima, novcem dobijenim za domove zdravlja krpiti svoje budžetke rupe i tako ugroziti pacijente.

Međutim, prema informacijama iz Ministarstva zdravlja RS, to fizički neće biti moguće, jer će to biti odvojena stavka, namenska, i nema prebacivanja para kako kome padne na pamet.

Prema nezvaničnim informacijama, ovo je uvođenje reda u zdravstveni sistem Srpske, bar kada je reč o njegovom finansiranju.

Osim nekih direktora kojima ovo ide naruku, nezvanično se može čuti i da trezorsko poslovanje ne odgovara ni pojedinim načelnicima u Srpskoj jer su im domovi zdravlja do sada služili da guraju svoje kadrove.

U Ministarstvu zdravalja RS za "Novosti" je rečeno da je prelazak na trezorski način poslovanja zdravstvenih ustanova u RS izuzetno kompleksan proces koji zahteva detaljne analize i pripreme.

Draško Kuprešak, direktor Doma zdravlja Čelinac, kaže, za "Novosti", da podržava ovakav sistem poslovanja ukoliko će to doprineti kontroli trošenja novca.

- Ali s obzirom na to da nemamo iskustva sa trezorskim načinom poslovanja, postoji bojazan da će lokalne zajednice, kada dobiju novac za zdravstvene ustanove, zadržavati pare, pokrivati svoje finansijske rupe i održavati svoju likvidnost. Mi u zdravstvenim ustanovama se nadamo da do toga neće doći - ističe Kuprešak. - Zdravstveni sektor je veoma osetljiv i svaka nagla promena u radu može biti veoma opasna ukoliko se ne uradi kako treba.

SINDIKAT: LOŠE REŠENjE

Milenko Granulić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Republike, kaže za "Novosti" da prelazak na trezorsko poslovanje nije dobro rešenje za domove zdravlja.

- Bojim se da će opštine zloupotrebljavati novac koji budu dobijale iz budžeta za domove zdravlja. Mislim da bi bolje rešenje bilo da sve plate zdravstevnih radnika idu direktno na budžet Republike Srpske tako da svi zdravstveni radnici u Srpskoj dobiju platu istog dana - ističe Granulić, i dodaje da je loše poslovanje u zdravstvu stvorilo dug od 165 miliona maraka za penzijsko i zdravstveno osiguranje radnika u zdravstvu.