Izetbegović izazvao rat odbijanjem Kutiljera

BORBA Alije Izetbegovića i njegovih mentora sa Zapada za unitarnu bosansku državu uvela je zemlju u krvavi rat koji je mogao da bude sprečen da je prihvaćen moj plan mirne podele teritorije na tri dela.

Ova izjava portugalskog diplomate Žozea Kutiljera, tvorca mirovnog plana za BiH, poznatog kao "Kutiljerov plan", aktuelna je i danas, 23 godine nakon što je propao njegov predlog mirne podele Bosne na bošnjačku, srpsku i hrvatsku teritoriju.

U Lisabonu su 23. februara 1992. godine na konferenciji o BiH, koju je organizovao Kutiljero, dogovoreni principi podele BiH. Potpis na "Kutiljerov plan" 18. marta stavili su Radovan Karadžić, Alija Izetbegović i Mate Boban.

Međutim, Izetbegović je kasnije, nakon razgovora sa američkim ambasadorom u Jugoslaviji Vorenom Cimermanom, odbacio plan. Navodno je Cimerman tada obećao Izetbegoviću da će SAD priznati BiH ako odbaci ovaj plan. Potom je usledio krvavi rat, zverstva, razaranja i progoni...

Kutiljerovim planom bile su predviđene ustavne pretpostavke nove organizacije BiH. Svaki od tri konstitutivna naroda - Bošnjaci, Srbi, Hrvati - imali bi svoju federalnu ili autonomnu jedinicu. Pri tome, kao princip bilo je utvrđeno da se prilikom te podele koriste popisi stanovništva. Po tom konceptu, Bošnjacima bi pripalo 44 odsto teritorije, na kojoj su činili većinu. Hrvati su činili većinu tek na 16,6 odsto, a oko 40 odsto pripalo bi Srbima.

Tako je Kutiljero potvrdio ono što se i pre znalo: bošnjačko vođstvo je htelo unitarnu državu u kojoj bi imali prevlast nad druga dva naroda.

Govoreći o sličnosti svog plana i Dejtonskog sporazuma, Kutiljero je izjavio:

"Sličnosti postoje. Glavna je to što je prepoznato da bez saglasnosti tri konstitutivna naroda nema ni jedinstvene države, ni federacije ili konfederacije".

U Srpskoj i FBiH i danas mnogi žale zbog propasti ovog plana, jer smatraju da je plan bio dobar i da je uvažavao potrebe svih konstitutivnih naroda.

- Kad se uporedi moja mapa i ona koja je deo Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. godine, vidi se da je, posle tri i po godine ratovanja, rezultat skoro isti. Mnogi životi su mogli biti sačuvani - rekao je Kutiljero i ponovio svoj stav da je za situaciju u BiH 1992. bilo apsurdno kriviti isključivo Srbe, jer su sve tri strane bile odgovorne.

On je istakao da je, kojim slučajem, njegov plan prihvaćen, da je "bosansko pitanje moglo da bude rešeno uz manje gubitaka".

- Istinska je tragedija što mir nije postignut - naglasio je on.

Pitanje je bilo - možemo li imati unitarnu Bosnu ili Bosnu iz tri dela. Moje uverenje je bilo da samo trodelna Bosna može uspeti, što je potvrdio i Dejtonski sporazum - ocenio je Žoze Kutiljero.

Portugalski diplomata optužio je u više navrata Izetbegovića da je izazvao rat i masovne žrtve, odbacujući sporazum koji je prethodno potpisao.

Kutiljero je opisao Izetbegovića kao osobu koja laže, odnosno - jedno govori u javnosti, a drugo privatno.

- Izetbegović bi jedno govorio nasamo, a drugo javno. Na prvom ručku tokom pregovora uvideo sam da je lažov i da mu se ne može verovati - rekao je Kutiljero.

Politički analitičari su posle potpisivanja "Dejtona" 1995. ocenili da je to, u suštini, Kutiljerov plan sa određenim modifikacijama.

Poslanik SNSD u parlamentu BiH Lazar Prodanović kaže, za "Novosti", da je istorijska greška što ovaj plan nije prihvaćen.

- Maksimalistički zahtevi bošnjačkih političara, uz podršku dela međunarodne zajednice, srušili su plan i razbuktali krvavi rat. Sve je moglo da bude drugačije da je plan prihvaćen. Nažalost, i danas imamo zahteve za radikalne ustavne promene u BiH i nakon svega što se desilo - istakao je Prodanović.

Nekadašnji predsednik RS Biljana Plavšić rekla je da su iza Izetbegovićevog povlačenja potpisa sa Kutiljerovog plana stajali američki ambasador Voren Cimerman i "ljudi iz senke" SDA.