Dejton samo Srbi brane

KADA je u američkoj vojnoj bazi “Rajt Peterson”, pre dve decenije, potpisan Dejtonski mirovni sporazum, kojim je zaustavljen troipogodišnji rat u BiH, Srbi su bili najmanje zadovoljni. Iako su tada dobili svoj entitet sa značajnim ovlašćenjima - Republiku Srpsku - oni su osim gubitka velikog dela teritorije koju su držali pod kontrolom naterani u zajedničku državu koju nisu želeli i stavljeni pod protektorat onih koji su ih bombardovali. Danas, kada “raspakivanje” Dejtonskog sporazuma uveliko traje, Srbi su ti koji ga grčevito brane i čuvaju, dok Bošnjaci, potpomognuti delom međunarodne zajednice, čine sve da ga izmene ne bi li ukinuli RS i dobili centralizovanu nacionalnu državu.

Da li će u tome uspeti i kakva je budućnost države koja je nastala potpisivanjem ovog dokumenta?

- Fasada “Dejtona” se održala - kaže Dušan Proroković, direktor Centra za strateške alternative. - BiH je jedna država, sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Takođe, funkcioniše i trojno predsedništvo kao kolektivni organ. Međutim, đavo je u detaljima. Mnogo toga je u “Dejtonu” menjano, i to na štetu srpskih interesa. Na primer, kada govorimo o dva entiteta, često se previđa Distrikt Brčko sa originalnim statusom i posebnim ovlašćenjima. Zatim, tu je i prenošenje ovlašćenje na centralni nivo, čime je Srpska sistemski razvlašćivana.

Istoričar Čedomir Antić ocenjuje da se Dejtonski sporazum pokazao kao najbolja mera kompromisa i ravnoteže. Ali i on podseća na to da je sistematski menjan na način koji je bio duboko neustavan i nedemokratski.

- Tokom prvih deset godina nakon stvaranja dejtonske BiH, Republika Srpska, a sa njom i Federacija BiH, lišene su čak 64 ovlašćenja, a samo tri su ukinuta u skladu sa ustavom - navodi Antić. - Štaviše, mnogi predstavnici SAD i EU su javno govorili da je cilj ukidanje RS i asimilacija srpskog naroda. Promene su, navodno, motivisane većom funkcionalnošću BiH, ali u stvari negiraju njenu multietničnost i pravo RS da bude čak i federalna jedinica BiH. Proces prenošenja nadležnosti tokom poslednjeih deset godina je prekinut, ali je RS pod stalnim pritiskom.

Naši sagovornici smatraju da bi nasilna izmena Dejtonskog sporazuma i ukidanje Republike Srpske izazvali otpor srpskog naroda.

- Ukoliko dođe do nasilnog rušenja Dejtonskog sporazuma, siguran sam da će se narod ponovo ujediniti u odbrani - kaže Antić. - Uveren sam međutim da, ukoliko dođe do nasilja, vojska i narod neće morati da se brane samo od bošnjačke vojske. Tada će Srpsku napasti i one velike sile koje dozvole rat - dakle SAD i Britanija.

Inače, Srbija je jedan od garanata Dejtonskog sporazuma i dosledno se zalaže za njegovu primenu i očuvanje.

Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, kaže da je Dejtonski sporazum nesumnjivo doneo mir, a Republici Srpskoj mogućnost da samostalno odlučuje o mnogim pitanjima.

- Srbija u Dejtonskom sporazumu i dalje vidi šansu za saradnju sa svim državama u regionu - naglašava Đurić, koji je bio i specijalni izaslanik premijera Srbije Aleksandar Vučića na konferenciji u Banjaluci povodom obeležavanja 20 godina Dejtonskog sporazuma. - To smo, između ostalog, pokazali i na delu zajedničkom sednicom dveju vlada u Sarajevu i na nedavnoj donatorskoj konferenciji u Srebrenici. Iskrena ruka pomirenja premijera Srbije Aleksandra Vučića svim narodima u BiH i otvorenost za saradnju sa Republikom Srpskom i Federacijom BiH, na potpuno ravnopravnim osnovama, je šansa koju svi u regionu treba da iskoriste. Srbija očekuje da u svim političkim strukturama, i na nivou entiteta i na nivou zajedničkih institucija BiH, naiđe na podršku za ovakav svoj stav. Šansa da se sa Srbijom gradi bolja budućnost predstavlja priliku koja i u ekonomskom smislu ima ozbiljne, pozitivne i dalekosežne posledice.

Đurić, takođe, ističe da je Srbija uz srpski narod preko Drine i nastaviće da ga podržava, uz poštovanje međunarodnih okvira koji su tim sporazumom utvrđeni.

SLOŽENA DRŽAVA

DEJTONSKI mirovni sporazum parafiran je u Dejtonu u SAD 21. 11. 1995. godine, a potpisan u Parizu 14. 12. 1995. Sastojao se od niza složenih ugovora koji su obuhvatali širok spektar vojnih, civilnih i političkih pitanja, uključujući Ustav BiH. Ovim dokumentom, Republika Srpska je dobila svoj legitimitet, a predratna “Republika BiH” faktički je prestala da postoji. Dejtonska BiH je konstituisana kao složena dvoentitetska država - Republika Srpska i Federacija BiH - sa deset kantona, bez određenja njenog državnog pravnog oblika, bez vlade i pravosuđa, bez izvornih prihoda i zajedničkih oružanih snaga.