Izbeglice bez adrese

BRATUNAC - Kada će trajno biti rešena stambena pitanja za oko 140 korisnika alternativnog smeštaja u Srebrenici i Bratuncu, izgleda, niko ne zna. Predratna imovina u FBiH im je porušena, a prognanici iz Federacije, koji žive kao podstanari odgovor na ovo pitanje sa nestrpljenjem čekaju već dvadeset godina.

Sretenu Četkoviću raseljeniku iz Vogošće, imovina u federaciji je potpuno porušena, pa u Bratuncu koristi alternativni smeštaj čekajući trajno rešenje.

- Živim sam, kao podstanar pod stare dane, a penzija mi je 300 maraka. Težak je ovaj život - uzdiše Sreten. - Imovina u Vogošći mi je totalno porušena, hiljadu puta sam tražio da mi se obnovi, ali uzalud.

U udruženju raseljenih Srba zeničke regije ističu da na području opštine Srebrenica alternativni smeštaj trenutno koristi oko 40 porodica, a u Bratuncu ih je 100. Ovi ljudi nemaju gde da se vrate u federaciju. Očekuju trajno stanarsko rešenje u Republici Srpskoj.

- Alternativni smeštaji u kojima trenutno žive su samo privremeno rešenje, često neuslovno - kaže Uroš Nedić, predsednik udruženja raseljenih Srba zeničke regije u opštinu Bratunac.

Iz Ministarstva za izbegla i raseljena lica RS podsećaju da je u protekle dve i po godine na području Srebrenice i Bratunca uloženo oko dva miliona maraka za rešavanje stambenih pitanja.

PLANOVI ZA ZBRINjAVANjE

Tokom 2015. godine u Republici Srpskoj biće realizovani projekti u okviru kojih će oko 500 izbeglih biti stanarski trajno rešeno. Prema podacima udruženja raseljenih Srba sarajevske i zeničke regije posle rata u opštine Bratunac i Srebrenica doselilo se oko 12.000 izbeglih. Procena je da ih danas živi oko 4.000 do 5.000, od čega dobar deo nije rešio stambeno pitanje.