RS: Otišao poslednji čuvar Ukrine

PRNjAVOR - Poslednji vodeničar na talasima Ukrine, tihi i dobroćudni Neđo Gajić, iznenada je preminuo u 74. godini, u svom domu nad vodenicom i rekom za koju je odmalena bio vezan. Bio je jedan od najpoznatijih i najdražih simbola tog kraja i neprikosnoveni borac za spas nekada biserno čiste reke.

Neđo je otišao iščekujući da se nebrigom o Ukrini, koju su nekada ljudi koristili i za piće, pozabavi Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kojem je, kako su „Novosti“ pisale, tužio Srpsku i BiH.

- Srce i duša me bole jer Ukrina nikada nije bila zagađenija - jadao se reporteru „Novosti“ u martu ove godine ovaj tada jedini mlinar na poslednjoj preostaloj od nekadašnjih 36 vodenica, smeštenoj na devetom kilometru od Prnjavora prema Kulašima.

U odštetnom zahtevu Neđo je tražio dve i po marke po danu za proteklih deset godina, otkako je pred osnovnim sudom u Prnjavoru pokrenuo postupak, zbog tuđeg sistematskog uništavanja reke. Imao je nameru da novac potroši na uređenje rečnog korita.

Nažalost, barem za Neđinog života, godinama mutna Ukrina, nije „dotekla“ na ročište u jednu od sudnica suda za ljudska prava.

Neđo je preminuo posle kraće bolesti. Prvobitno ga je sa nogu oborio moždani udar, ali je smogao snage da se sa lečenja u Banjaluci vrati svome domu, vodenici i Ukrini. Ubrzo je tu, gde je i želeo, uz umilne zvuke talasa, točka i vodeničkog kamena, sklopio oči - zauvek!

SLUTNjA I PODRŠKA

VASO Tošić, poznati prnjavorski ugostitelj priča za „Novosti“ da mu je prika Neđo, pred samu smrt, čak u tri navrata dolazio u njegovo etno-selo „Ukrinski raj“.

- Zdušno me podržavao da dovršim gradnju vodenice. Mada bi u neku ruku postali konkurencija, on je to činio otvorena srca kao da je slutio skori odlazak, nesebično mi pomažuđi kako Ukrina i Prnjavor ne bi ostali bez ijednog mlinara. Inače, govorio mi je da je zdrav kao dren, ali i da ga sve više pritiska kamen nebrige za Ukrinom - priseća se Tošić.