Modriča: Sanjaju da ozdrave

MODRIČA - Braća Dragomir (25) i Spasoje (21) Lukić iz Krčevljana, kod Modriče, bili su zdravi do završetka osnovne škole. Bili su dobri učenica, planirali da upišu srednju školu. Od kuće u Krčevljanima do škole u Skugriću svaki dan su prevaljivali 20 kilometara. Međutim, planovi su pali u vodu kada se prvo Dragomir razboleo od retke bolesti oduzimanja donjih ekstremiteta, a četiri godine kasnije i Spasoje. Za porodicu Lukić tada počinje borba za njihove živote.

Mladići su se lečili u Doboju, na Kliničkom centru u Banjaluci, Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ u Beogradu, po privatnim klinikama i niko od lekara nije precizno dijagnostifikovao bolest. Samo se sumnja da je reč o retkoj bolest stručnog naziva „hereditarna spastička parapareza“ (pojednostavljeno, genetski poremećaj koji izaziva ukočenost mišića). Roditelji mole samo jedno - da im se pomogne da nađu bolnicu u kojoj bi našli spas svojoj deci.

- Najstrašnije je to što ni doktori ne znaju sa sigurnošću o čemu je reč. Molim sve koji znaju da postoji negde bolnica u kojoj bi mogli da se izleče naši sinovi da nam jave. Sakupili bismo novac, jer narod je veliki i human - priča kroz suze majka Đuka.

Kod Dragomira je bolest za sedam godina toliko uzela maha da je nepokretan i to ga čini očajnim. Bolest je počela da utiče na ceo organizam.

- Da mi je samo da se izlečim, ništa više mi ne bi trebalo. Sve mi je dojadilo i ako se ne izlečim ubiću se, neće niko moći da me spase - u očaju kaže Dragomir.

Prve simptome bolesti Spasoje je osetio pre četiri godine dok je igrao fudbal, u istom uzrastu kao i stariji brat. On se zasada kreće, ali vrlo otežano. I on ima samo jedan san.

- Da mi je da postanem zdrav i da još jednom zaigram fudbal. To mi je jedina želja - kaže mlađi brat Spasoje.

LEKOVI “PAPRENI“

Lukići žive od poljoprivrede. Otac Milan radi sve što može da obezbedi novac za život i lekove za koje mesečno izdvajaju čak 1.700 maraka! Samo za 28 tableta „fampira“ moraju da obezbede 530 evra i njih mogu da kupe isključivo u Nemačkoj. Do sada su im, kako kažu, pomagali rodbina i opština Modriča. Ovim ljudima treba i finansijska pomoć, iako oni, iz svoje skromnosti, to ne traže.