CIK: Cvijanovićeva ima većinu, SNDS: Dodik vodi, SDS: Pobednik je Tadić

SARAJEVO - CIK je večeras objavio da je, na osnovu 52 odsto prebrojanog materijala, Željka Cvijanović osvojila 154.656, a Mladen Ivanić 153.446 glasova. Rezultati se mogu promeniti, kažu u CIK-u.

SNSD tvrdi da na osnovu 53 odsto prebrojanih glasova Dodik vodi sa oko 52 odsto glasova a Ivanić ima oko 48 odsto.

U SDS-u su pak uvereni da je pobednik na predsedničkim izborima u RS njihov kandidat Ognjen Tadić.

Ranije večeras, potpredsednik SNSD-a Nikola Špirić je izjavio da, na osnovu 57,9 odsto prebrojanih glasova, Željka Cvijanović ima 53,5 odsto a Mladen Ivanić 46,5 odsto glasova. Rekao je i da Dodik ubedljivo vodi na izborima za predsednika ali da se još prebrojavaju glasovi.

Na birališta u RS izašlo je 53,15 odsto upisanih birača, pokazuju rezultati CIK-a. U BiH je na izbore izašlo 50,2 odsto glasača a u Federaciji BiH izlaznost je 48,27 odsto.

Izbori su protekli uglavnom bez incidenata, a biračka mesta zatvorena su u 19 sati.

Kako je ranije najavljeno, prvi preliminarni rezultati mogli bi da budu poznati oko ponoći.

Građani su na 5.401 biračkom mestu, birali članove Predsedništva BiH, poslanike u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, poslanike u kantonalnim skupštinama i Narodnoj skupštini RS, kao i predsednika i potpredsednike RS.

Na izborima je učestvovalo 98 političkih subjekata, čija se imena nalaze na glasačkom listiću, a od toga je 50 političkih stranaka, 24 koalicije, 24 nezavisna kandidata i ukupno 7.748 kandidata.

Od ukupno 3.278.908 birača, njih 2.037.076 je u FBiH, a 1.241.832 u RS. Za glasanje izvan BiH registrovano je 42.139 birača, i to njih 16.140 s područja FBiH i 25.499 s područja RS.

U Federaciji BiH je ukupno glasalo 692.326 birača, odnosno 34,31 odsto, što je jedan odsto manji odziv nego 2010. a u Republici Srpskoj 488.952 birača ili 40,43 odsto, gde je čak pet odsto veći odziv nego na prethodnim izborima u isto vreme.

Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK), do 15 sati ukupno je glasalo 1.181.278 birača, što je procentualno 36,6 odsto, odnosno 1,5 odsto više nego na izborima 2010. godine.

Milorad Dodik, kandidat za ponovni mandat predsednika RS, kazao je da je važno da izbori proteknu mirno i dostojanstveno, da se iskaže narodna volja, što pre formiraju institucije RS, a zatim i institucije BiH. On kaže da izbori treba da donesu stabilnost RS, samim tim i rast ekonomije.

Njegov protivkandidat na izborima za predsednika RS je Ognjen Tadić, koga je za tu funkciju predložio opozicioni Savez za promene.

U Republici Srpskoj, kandidat za člana Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, ističe da je ovo veliki dan za građane RS jer mogu da iskoriste svoje pravo i u duhu demokratije i mira izaberu predstavnike na političkoj sceni za budući period.

Njen protivkandidat iz RS, Mladen Ivanić, koga na to mesto predlaže opozicioni Savez za promene, podsetio je građane da jednom u četiri godine imaju pravo da izaberu ko će upravljati ključnim političkim procesima.

Obojica glavnih kandidata za hrvatskog člana Predsedništva BiH, Dragan Čović i Martin Raguž, koji su i čelnici dva HDZ u BiH, nadaju se pobedi, ističući kao prioritet sprovođenje reformi koje bi zemlju približile evropskim integracijama, prenose mediji u BiH.

Željko Komišić, osnivač Demokratskog fronta i sadašnji predstavnik Hrvata u Predsedništvu, želi da što više glasača izađe na izbore iako, kako je primetio, osećaju prezir prema političarima, ali je ipak neophodno da se izaberu oni koji će se baviti soco-ekonomskim pitanjima.

Fahrudin Radončić, kandidat za bošnjačkog člana Predsedništva BiH i predsednik stranke Savez za bolju budućnost, izrazio uverenje da će građani izabrati "spektakularne" promene, nakon toliko patnje, stagnacije, lošeg ekonomskog rezultata i siromaštva.

Njegov glavni rival, aktuelni predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, iz Stranke demokratske akcije, očekuje zrele odluke glasača i formiranje dobrih koalicija posle izbora koje će pokrenuti zemlju iz depresije, jer je, kako je ocenio, sazrelo vreme za to.

Još jedan od kandidata za bošnjačkog člana Predsedništva BiH, Mustafa Cerić, inače poznat do sada kao verski vođa, kazao je da posle izbora ništa neće biti kao što je bilo, kao i da će on biti deo radikalnih promena koje slede.

Predsednik Socijaldemokratske partije BiH Zlatko Lagumdžija, koji je sada i ministar spoljnih poslova, smatra da će veća izlaznost doneti i veći legitimitet vlasti, kao i da je neophodno opredeliti se za reforme pa onda formirati postizborne koalicije.

Izborna mesta zatvorena su u 19 sati, a kada budu saopšteni rezultati, znaće se i koja će politika odrediti budućnost BiH.

Među političarima su zastupnici dve opcije - jačanje unitarnih funkcija države, čemu teže bošnjačke stranke, i "labaviji" oblik, sa većim ovlašćenjima entiteta, što je politika predsednika RS Milorada Dodika.

Pominjala se, tokom kampanje, čak i moguća prekompozicija BiH, barem u politčkom smislu, kako bi Hrvati ostvarili puna prava pri izboru svojih predstavnika u telima BiH.