Slepi muzičar Bodo, samohrani otac troje dece

SRBAC - Kada bi putnik namernik upitao građane Srpca ko je Slobodan Bodo Janković, jedni bi rekli da je osnivač i dugogodišnji predsednik Opštinske orgnizacije slepih i slabovidih u Srpcu, drugi da je to vrstan muzičar, treći da je odličan kuglaš, a četvrti da je humanista i samohrani otac koji je podigao troje dece.

I svi su u pravu. Sve je to Slobodan, jedan od „zaštitnih znakova“ grada na ušću Vrbasa u Savu.

Polovinom juna ove godine navršio je 70 godina života, od čega se 50 celih leta bavi muzikom. Pre 35 godina penzionisan je kao invalid prve kategorije sa oštećenjem vida od 95 odsto i invaliditetom jedne noge. Ali, ove dve vrste hendikepa nisu bile prepreka da 15 puta dobrovoljno daruje krv i tako drugima pomogne kada su se našli u životnoj opasnosti.

Ovih dana završava rukopis za knjigu u kojoj će iskreno i iz duše govoriti o svom životu.

- Pisaću o svom teškom detinjstvu i teškom školovanju, službeničkom poslu u opštinskoj upravi, preranom odlasku u penziju, ženidbi sa Anđelkom, koja je bila sto odsto slepa, radovanju pri rođenju troje dece koja, na sreću, nisu imala problema sa vidom, njihovom podizanju i školovanju nakon smrti supruge 2002. godine i drugim događajima koji su vezani za muziku, kuglanje i borbu za dokazivanje da slepa lica ne treba da budu odbačena već radno uključena u društveni život - priča Slobodan, pokazujući brojna priznanja, medalje, CD i DVD sa snimcima na brojnim koncertima.

Kada ostane sam u svom stanu u Srpcu dohvati gitaru i spretnim prstima prebirajući preko šest žica stvara čarobne tonove prisećajući se nekadašnjih igranki i prela u seoskim domovima kada je svojom muzikom devojke i momke dizao na plesni podijum.

- Sviram na svim vrstama tambura i gitara. Učestvovao sam na brojnim muzičkim festivalima, a u posebnom sećanju mi je 4. svetski tamburaški fest održan pre tri godine u Novom Sadu na kome je moj orkestar „Laminačke tambure“ dobio nagradu publike i diplomu časti - priča Slobodan.

Sa suprugom Anđelkom dobio je sina Milana (33) i kćerke Milevu (29) i Nevenu (20).

- Sin Milan je u Holandiji i od njega imam unuku Anastasiju, kćerka Mileva je udata u Banjaluci i ima sina Emanuela, a za najmlađu Nevenu molim lokalnu vlast da joj nađe neki posao jer i ako i ona ode iz Srpca osećaću se kao okresano drvo. Njena pomoć i nega sada mi je najpotrebnija s obzirom na invalidnost i godine koje pritiskaju moja nejaka pleća - kaže Slobodan.

Ljudski gledano, on i ne traži puno, uz uslov da to razumeju ljudi kojima je moć da o tome odlučuju.

PRIZNANjA

ZA dugogodišnji rad u opštinskoj, međuopštinskoj i republičkoj organizaciji slepih i slabovidih, 1976. godine, dobio je zlatnu plaketu Saveza slepih Jugoslavije, a potom povelju Saveza slepih RS i ove godine povelju OO slepih i slabovidih lica Srbac. Na kuglaškim turnirima takođe je postizao odlične rezultate.