Doboj se plaši zaraze

DOBOJ - Doboj više ne postoji. Doboj je grad kojeg nema. Ovo je bio prvi komentar na koji smo naišli po ulasku u Doboj. Ranjeni grad. Grad koji je najviše stradao u poplavama u Republici Srpskoj. Gde je voda u centru grada dosezala od pet do osam metara. I tako tri dana.

Grad koji posle katastrofalne poplave izgleda kao da je kroz njega prošao cunami. To je bio naš prvi utisak po ulasku u njega.

Na sve strane gomile smeća, mulja, blata... Ali na sve strane se i užurbano radi. Pumpe izbacuju zaostalu vodu. Kamionima se kupi smeće. Utisak je kao da je pola grada izašlo na ulicu zaprljani blatom do ramena. Voda se povukla, a sunce ugrejalo, pa je prašina nepodnošljiva. U vazduhu smrad.

Ispred jednog uništenog objekta, nekadašnje roštiljnice setno nas gleda čovek koji sedi na prikolici. Pitamo ga je li radnja njegova.

- Bila je moja. Sad od nje nema ništa, ovo može samo u otpad. Izgubio sam imanje u ratu u Johovcu, na dva kilometra od grada. Sad izgubih sve u miru. Još nam samo treba zemljotres - jada se Slobodan Miletić.

Ima dve ćerke, jedna doktor ekonomije. Nemaju posla.

- Doboj je mrtav grad. Imam 60 godina, uzeću torbu i otići odavde. Bilo kuda. Makar i u Saudijsku Arabiju. Ovde više nema ni posla ni života - kaže Slobodan.

Idemo dalje, obilazeći trotoare na kojima je po nekoliko centimetara blata. Nailazimo na Miru Paravac. Ima isti osećaj depresije, ali i straha od bolesti i zaraza. Na licu joj je zaštitna maska.

- Doživeli smo i rat, ali ovo je gore. Bojimo se. Ovo će biti užas, zaraze su neminovne. Pod hitno u grad moraju da dođu epidemiološke službe u što većem broju, da se narod vakciniše - kaže Mira.

Nešto dalje nailazimo na Minku Dautefendić. Krenula je po hleb. Dezorijentisana je. Kaže da je od pomoći dobila jedan hleb, konzervu i jabuku.

- Nemamo vode, struje. To je najveći problem - kaže kašljući Minka, dok nas obavija oblak prašine koji podiže vetar sa ulice.

U rukavicama, sa maskom na licu je i Milena Mišić, koju je poplavni talas zatekao na radnom mestu u „Železnicama RS“, gde je sa kolegama spasavala arhivu.

- Bili smo zatočeni 48 sati. Matica je kroz grad lomila, kršila. Okolo se čuo jauk, cika - opisuje Milena situaciju u gradu posle nailaska Bosne kroz Doboj.

Sve se prema rečima meštana desilo brzo, za samo 20 do 30 minuta, voda je preplavila grad. Oni stariji, koji se sećaju poplave iz 1965. godine pričaju da je i posle te poplave konstatovano da nasipi na Bosni i Usori nisu dobro urađeni. Nisu zadovoljni ni dosadašnjom ni sadašnjom organizacijom u gradu nakon poplava, iako je „komandu“ nad gradom, naredbom Vlade RS, od juče preuzeo general Momir Zec.

- Ovo je gore nego rat. Meni je muž poginuo u ratu, dao život za Republiku Srpsku. Sve je haotično. Najgore je što nema organizacije. Ne osećamo je. Nema lopata, metli. Snalazimo se kako znamo. Najpotrebnije su nam voda, struja, sredstva za higijenu, hrana. Vidite na šta ja ličim, puna sam herpesa - kaže Milena Mišić, koja se takođe boji zaraza, ali je i ljuta na kolege iz „Železnica RS“, jer, kaže, jedni su otišli da se spasavaju, a drugi su spasavali arhivu u firmi. Atijas Mordehaj kaže da je najpotrebnije da se smeće skloni.

- Ishrana i ostalo je u najboljem redu. Voda nam dolazi u humanitarnoj pomoći. Pomažu mnogo i verske zajednice - kaže Atijas.

Ispred poslovnice MF banke zatičemo Srđana Ćućića, koji čisti smeće.

- Niko nije očekivao da će se sve tako brzo desiti. Izašao sam nešto pre poplavnog talasa van grada po vodu. Supruga i šira familija su ostali u zgradi, a ja nisam mogao da se vratim. Koleginici u naselju Pijeskovi su od tri sprata dva bila poplavljena. Evakuisana je čamcima - priča Srđan.

Ni on ne oseća pomoć sa strane.

- Više vlada solidarnost među građanima, nego što nam neko pomaže - kaže Srđan, koji nije čuo da je 50 kamiona iz Banjaluke juče stiglo u grad kako bi odvozilo smeće iz grada. - To je odlično. Za to nismo znali. U prekidu su komunikacije. Evo, tek danas su proradili mobilni telefoni.

Kamioni, bageri, cisterne, juče su krstarili ulicama Doboja. Prioritet je, kažu, bio čišćenje centra grada, kako bi se moglo pristupiti dezinfekciji.

Doboj nikada više neće ličiti na onaj grad pre poplava. To tvrde svi sa kojima smo razgovarali. Ali, život se mora nastaviti. Svi su svesni toga. Treba im ohrabrenje i pomoć iz cele Republike. Ne smemo zaboraviti na Doboj.

ČUBRILOVIĆ: SANIRATI PRUGU

Ministar saobraćaja i veza RS Nedeljko Čubrilović izjavio je juče da je na deonici Banjaluka - Doboj, u mestu Kostajnica, neophodno sanirati deo pruge u dužini od oko 300 metara, koji je oštećen u poplavama.

On je naveo i da je velika prednost što u Doboju ima više od 60 kamiona i sedam utovarivača kojima se uklanja smeće. Očekuje se sutra dolazak većeg broja cisterni da bi se oprale ulice u gradu.

SDS: SRAMNA ODLUKA VLADE O POVERENIKU

BANjALUKA - Srpska demokratska stranka zahteva od predsednika Vlade RS Željke Cvijanović da hitno povuče odluku o imenovanju poverenika vlade za grad Doboj.

- Odluka je sraman pokušaj da iskoriste neviđenu tragediju za obračun sa lokalnim vlastima u vreme kada je neophodno jedinstvo i saradnja svih nivoa vlasti i svih građana RS, poručuju iz SDS.

Dalje navode i da je sramna odluka da ugrožene opštine ne mogu otvarati i raspolagati sopstvenim računima za pomoć. Takve odluke će znatno umanjiti priliv pomoći, jer je više nego očigledno da im je cilj politička promocija SNSD.

- Ovakvi potezi vlasti RS neće prikriti činjenice da je, iako tvrdi da su bili obavešteni o dolazećoj katastrofi, predsednik RS otišao na službeni put u inostranstvo u vreme kada se dešavala tragedija u Doboju, a da su predsednica vlade Cvijanovićeva i ministri leteli službenim helikopterima kao muve bez glave, pokušavajući da stvore sliku da rade nešto korisno. Ako su znali da dolazi katastrofa, kako tvrde, zašto tada nisu proglasili vanredno stanje na celoj teritoriji RS i naredili evakuaciju ugroženog stanovništva - navode u SDS. (S. M.)