KAO da je juče bilo, a ne pre čitavih šest decenija, kada su Ana (82) i Živan (89) Vasiljević izrekli bračne zavete. A drže ih se sve do sada.

Godine i okolnosti učinile su da na svojoj koži osete kako je živeti i u dobru, i zlu, zdravlju i bolesti, bogatstvu i nemaštini. Nijedan od zaveta nisu pogazili. Kako je bilo 29. novembra 1959, tako je i danas.

Do rata su živeli i radili u Hadžićima, u blizini Sarajeva, potom su se preselili u okolinu Vrnjačke Banje, a nedavno su, zahvaljujući rodbini, novo gnezdo svili u Subotici i odlučili da Gerontološki centar u Subotici bude njihov novi dom. Njihova ljubav iznedrila je sina Zorana, koji im je sa snajom Brankom podario dvoje unučadi, Nikolu i Stefana.

PROČITAJTE JOŠ: Ljubav kakve nema ni u bajci: Milosava i Veljko umrli istog dana posle šest decenija braka

- Malo sam se nećkala, kao i svaka devojka u tim godinama, imala svašta u glavi. Ali su njegova dobrota i stabilnost prevagnule i brzo smo se venčali - seća se baka Ana. - To je dokaz da i kratko poznanstvo može da preraste u ljubav. S vremenom smo se zavoleli.

Ne ispuštaju ruku jedno drugom i govore da je jedina tajna dugog braka razumevanje i tolerancija. Danas zajedno prolaze kroz treće životno doba. Iako je zbog Žikine bolesti, lekciju o ljubavi kazivala Ana, on nije mogao da sakrije suze radosnice.

- Neka diše pored mene i ja sam zadovoljna. Lakše se sve podnese udvoje. Žiko moj, ljubavi stara, živećeš ti meni još - stiskajući ruku hrabri Ana svog životnog saputnika, a on daje sve od sebe da joj uzvrati poljupcem.

- To ćemo se još dogovoriti - odgovori joj Žika.

SVAKI BRAK PRIČA ZA SEBE

AKO jedno drugom ne verujete, od braka nema ništa. Ali vama je sada mnogo teže, niko nikoga ne trpi i svašta se dešava - odmahuje glavom vitalna baka. - Svaki brak je priča za sebe, imali smo uspona i padova, život nam je doneo lepe i teške trenutke, a sve smo ih zajedno prošli.