Jedno od centralnih mesta u drugoj sezoni serije „Senke nad Balkanom“ Dragana Bjelogrlića pripada Žrnovu, starom utvrđenju na planini Avali, nedaleko od Beograda, koje je srušeno zbog izgradnje spomenika Neznanom junaku.

Junaci serije — policijski inspektori Tanasijević i Pletikosić, umešani su u zaveru širokih razmera, u vezi sa serijom ubistava koje izvršava osoba koja se potpisuje kao „NJ“ — neznani junak. Ubistva su izvršena ritualno, bajonetom koji je pripadao pukovniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu, svako nosi posebnu poruku koja podseća na greh ubijenog, a ubica na grudima svakog ubijenog ostavlja mrtvog pacova. Prvo ubistvo događa se u Žrnovu, koji vojska i žandarmerija pripremaju za rušenje.

Do početka tridesetih godina Žrnov je bio tek jedno od mnogih starih utvrđenja, napuštenih ko zna kada, preostalih iz turskog doba. Međutim, kada je utvrđenje „zasmetalo“ planovima vajara Ivana Meštrovića da na tom mestu sagradi monumentalni mauzolej u čast neznanog junaka, stari grad, u čijem podnožju su do tada Beograđani izlazili na piknike ili se lovci odmarali u hladovini njegovih trošnih zidina, ponovo je došao pod lupu javnosti.

Žrnov je u rimsko doba bio osmatračnica koja je služila za zaštitu prilaza Singidunumu i rudnika koji su se u to vreme nalazili na Avali. Nije poznato kako se tada zvao, a slovensko ime Žrnov ili Žrnovan dobio je po žrvnju ili žrvnjima koji su služili za mlevenje rude.

Osmanlije ga od Srba osvajaju prvi put 1444. godine, međutim, dve godine kasnije, prema uslovima Segedinskog mira, vraćaju ga u ruke despota Đurđa Brankovića. Turci ga ponovo osvajaju 1458. godine, proširuju ga i koriste za uznemiravanje Beograda, koji se tada nalazi u ugarskim rukama. Sa padom Beograda 1521. godine, Žrnov gubi svaki strateški značaj za Turke. Nepoznato je kada je napušten, a pretpostavlja se da je u Žrnovu vojna posada postojala do 18. veka, od kada je prepušten zubu vremena.

Njegovo uništavanje do temelja, na zaprepašćenje svih, pokrenulo je niz pitanja. Da li je tako nešto bilo potrebno, zato što je spomenik mogao da bude izgrađen i na nekom drugom mestu? Šta se iza svega krije — zavera ili, možda, neki okultni obred?

ZAŠTO JE ŽRNOV SRUŠEN?

Nepoznato je zašto je odlučeno da baš Žrnov bude žrtva izgradnje spomenika Neznanom junaku. U dokumentima iz tog vremena nije ostalo zabeleženo kako se došlo na ideju da baš na mestu Žrnova spomenik bude podignut.

Jedino što možemo jeste da pretpostavimo kako se Meštroviću učinio pogled sa Avale, odakle se vidi pola Šumadije. Ovaj umetnik će svoju fascinaciju prema planinskim vrhovima pokazati i nekoliko decenija kasnije, kada na mestu male crkve u kojoj je sahranjen Petar Petrović Njegoš bude sagradio još jedan monumentalni mauzolej.

Na primedbe da se radi o staroj srpskoj tvrđavi, kralj Aleksandar je odgovorio da je mislio da se radi o turskoj tvrđavi i da je zato dao naređenje o rušenju Žrnova.

UKRŠTANjE SUDBINA

Sve bi, možda, po sudbinu Žrnova bilo drugačije, da u njegovom podnožju austrougarski vojnici nisu sahranili nepoznatog srpskog vojnika. Na drvenom krstu su napisali: „Ovde počiva nepoznati srpski vojnik“.

Na mestu njegovog groba, u skladu sa običajem posle Prvog svetskog rata, izgrađen je prvi spomenik Neznanom junaku na Avali.

Taj spomenik, skromnih dimenzija, izgleda, nije odgovarao potrebama novostvorene države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavije, kojoj je bilo potrebno da i kroz simboliku potvrdi nastojanje Južnih Slovena da se udruže u zajedničku političku tvorevinu.

Planovi za izgradnju monumentalnog mauzoleja poklapali su se i sa trendovima u izgradnji Beograda, prestonice novostvorene države, koji je u periodu između dva svetska rata izrastao u modernu evropsku prestonicu. Kralj Aleksandar se lično interesovao i rukovodio, ne samo izgradnjom spomenika na Avali, već i pretvaranjem Beograda u prestonicu velike države. O tome govore i planovi za nikada realizovanu izgradnju Trijumfalne kapije na Slaviji.

TEORIJA ZAVERE

Muk i odsustvo šire kritike u javnosti u vreme kada je Žrnov srušen, ali i masonska simbolika primetna na spomeniku, pokrenuli su razne priče, tračeve, pa i teorije zavere o motivima rušenja tvrđave.

Teorije zavere uglavnom se baziraju na tome da se radi o masonskoj, odnosno uroti okultističkih krugova okupljenih oko ideologije „novog svetskog poretka“ da se tri „akupunkturne tačke srpskih zemalja“ — Avala, Kalemegdan i Lovćen pokriju novim spomenicima i novim simbolima. Sve tri tačke su, istina, „pokrivene“ Meštrovićevim spomenicima (Avala spomenikom Neznanom junaku, Kalemegdan Pobednikom, a Lovćen Njegoševim mauzolejem).

Ovoj teoriji ide naruku i masonska simbolika predstavljena na polaganju kamena temeljca za spomenik na Vidovdan 1934. godine. Ceremonija polaganja kamena temeljca počela je tako što je kralj Aleksandar u rukama držao srebrni čekić, poznato oruđe sa masonskih seansi. Deo protokola bile su i posude sa vinom i uljem, kao i mermerna cigla. Isti masonski simboli bili su deo protokola i prilikom polaganja kamena temeljaca za Kip slobode u Njujorku i zgradu američkog Kongresa u Vašingtonu, što teoretičari zavere koriste kao argument za postojanje masonske zavere protiv srpskog naroda.

Druga teorija usmerena je na „prokletstvo Karađorđevića“. Od kada je odlučio da uništi Žrnov, kralj Aleksandar je navukao prokletstvo, ne samo na svoju porodicu, već i na čitav srpski narod. Kralj nije dočekao završetak radova (ubijen je u Marseju 9. oktobra 1934. godine, a spomenik je otkriven 1938. godine), njegov sin lišen je trona, a otkad su srpske zemlje premrežene Meštrovićevim masonskim spomenicima, među kojima je i Pobednik, Srbi nikada nisu pobedili.

Na tom polju autor serije „Senke nad Balkanom“ Dragan Bjelogrlić gradi priču i stvara novu intrigu koja je u službi radnje i pruža gledaocu priliku da mašta.

Epilog svega je da je spomenik Neznanom junaku izgrađen kao grobnica, po ugledu na mauzolej persijskog kralja Kira u Parsagadu, u današnjem Iranu. Stepenište koje vodi do groba krase karijatide, masivne, četiri metra visoke skulpture žena, koje simbolizuju majke izginulih u Velikom ratu, a takođe i južnoslovensko jedinstvo — tu su Bosanka, Crnogorka, Dalmatinka, Hrvatica, Slovenka, Vojvođanka, Srbijanka i Južnosrbijanka.

Posmrtni ostaci ostalih ratnika sahranjenih na Avali preneti su u kalemegdansku crkvu Ružicu, a pronađeno oružje u Vojni muzej. Spomenik dominira panoramom Šumadije, a spomenik Neznanom junaku postao je jedan od simbola Beograda.

(rs.sputniknews.com)