Kako đaci čuvaju velikane od zaborava: Šetnja sećanja kroz istoriju Subotice

Da bi život i delo Dežea Kostolanjija (1885-1936), Artura Munka (1886-1955) i Geze Čata (1887-1919), poznatih stvaralaca rođenih u Subotici, sačuvali od zaborava, subotički gimnazijalci, učenici Gimnazije "Svetozar Marković" i Gimnazije "Deže Kostolanji" krenuli su stazama ovih velikana.

Pročitajte još: Izigrali autora, on preminuo od razočaranja: Udovica vajara Nebojše Mitrovića Puše o razlozima smrti njenog supruga

Prva stanica bilo je pozorište koje nosi ime Dežea Kostolanjija, značajnog mađarskog pisca i pesnika, a koje je široj javnosti poznato po čuvenom festivalu "Dezire" i reditelju Andrašu Urbanu. Tamo su se učenici upoznali sa životom Kostolanjija, ali i razlogom zbog koga je njegovo stvaralaštvo aktuelno i danas. Potom se šetnja nastavila ka "njegovoj" Gimnaziji za talentovane učenike, u kojoj je kratkim filmom oživljena Kostolanjijeva pripovetka "Ana Edeš".

NA istom mestu, kroz interaktivnu izložbu i odlomke iz predstave "Španska nevesta" predstavljen je život i rad Geze Čata, poznatog dramaturga i prozaiste.

- Cilj je bio da učenici, pre svega, prođu kroz obrazovni proces i da se upoznaju sa ovim velikim stvaraocima koji su živeli i kretali se istim ulicama kojim se mi krećemo danas - kaže Sanja Bajić, profesorka srpskog jezika i književnosti i jedna od koordinatorki "šetnje sećanja".

ZA kraj šetnje ostavljena je Gimnazija "Svetozar Marković", koja uspomenu na Dežea Kostolanjija čuva skoro tri decenije u spomen-sobi, u kojoj su učenici mogli da vide i pročitaju delove teksta koji su po prvi put prevedeni sa mađarskog na srpski i hrvatski jezik. Potom je usledila projekcija kratkog filma o Arturu Munku, lekaru koji je sa "Konkordije" spasavao putnike sa "Titanika", koji su pripremili njihovi đaci, kao i dramska predstava o njegovom životu i stvaralaštvu. "Šetnja sećanja" završena je časom poezije, kod spomenika Dežeu Kostolanjiju.

Deže Kostolanji

- Učenici koji su radili kratki film o Arturu Munku nisu dobili ništa od podataka osim njegovog imena, sami su istraživali, išli u muzej, biblioteku, istorijski arhiv, čak su se kretali na mestu gde je bila njegova rodna kuća. Sve to su savladali sami i tako naučili nešto novo o liku i delu ovih autora - objašnjava Bajić, dodajući da je poražavajući podatak da je od 57 sugrađana koje su anketirali učenici, svega dvoje čulo za Munka. - Dakle ovo je bila prilika, a ujedno i cilj, da se upoznamo sa prošlošću i tradicijom našeg grada kojeg, nažalost, nedovoljno poznajemo.