ŠOKANTNI utisci koje turisti nose sa Biogradskog jezera, kako stvari stoje, uskoro bi mogli da postanu normalna stvar, baš kao i u Plavu, gde tamošnje jezero nestaje znatno većom brzinom nego ono koje je postalo zaštitni znak Nacionalnog parka "Biogradska gora", takođe ledničko.

Pročitajte još: Istinita priča o jezeru koje je u jednoj noći ubilo 1.700 ljudi (VIDEO)

Pored već poznatih procesa zbog kojih je sudbina svih ledničkih jezera neizvesna, dugi sušni period pogoršao je situaciju, saopšteno je iz ovog nacionalnog parka, dok je savetnik za zaštitu i održivi razvoj Veselin Luburić bio kategoričan: delovanje erozije učinilo je da danas već možemo govoriti o pretposlednjem stadijumu života jezera!

- Dubina Biogradskog jezera je prepolovljena i sada, za vreme najvišeg vodostaja, iznosi 12 metara. Jezero je tokom holocena bilo dva do tri puta prostranije, a njegova dubina je, kako su procenili stručnjaci, bila oko 30 metara. Jezero gubi vodu kroz više ponora na severnom kraku i ranije se tu pokušavalo plombiranje (tzv. injekcione zavese), ali je vreme pokazalo da ni to nije adekvatna zaštita - kazao je Luburić.

PROFESOR dr Velibor Spalević, sa Katedre za geografiju na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, tvrdi, za "Novosti", da erozija zemljišta i produkcija nanosa predstavljaju prirodne fenomene, a produkti ovog procesa degradacije zemljišta zasipaju, kako druga u svetu, tako i crnogorska jezera - Plavsko, Biogradsko, Skadarsko...

- Ovi procesi utiču na smanjivanje zapremine prirodnih akumulacija. Kada se negativni proces zasipanja nanosom pojača eutrofikacijom - procesom povećanog prihranjivanja, kada dolazi do prenamnoženosti biljkama - a ona je jača kod plitkih voda, ti procesi postaju izraženiji. Na osnovu istraživanja koja sam imao sa saradnicima, ukoliko ne dođe do primene mera konzervacije zemljišta, za period od 130 godina Biogradsko jezero biće potpuno zasuto nanosom iz Biogradske reke - kaže profesor Spalević.


Amfibija na Plavskom jezeru Foto M. Sekulović


Sagovornik "Novosti" ističe da je, prema mišljenju istog istraživačkog tima, problem još izraženiji na Plavskom jezeru.

- Upoređujući današnja merenja sa stanjem od pre 50 godina, površina jezera se u poslednjih pet decenija (1970-2019) smanjila za 15 odsto, sa 2,1 na 1,8 kilometar kvadratni - kaže dr Spalević.

ON ističe da na te procese najviše utiču delatnosti koje sprovodi čovek, a u poslednje vreme postaje aktuelan i problem klimatskih promena.

- Upoređujući ranije podatke, dobijene kartiranjem i prema Cvijiću (1923), sa današnjim stanjem koristeći savremene računarsko-grafičke metode, dolazimo do zaključka da je Plavsko jezero imalo površinu tri puta veću nego danas - kaže dr Spalević, čije mišljenje dele i stručnjaci Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" iz Beograda.

- Plavsko jezero, najveće ledničko jezero na Balkanu, za pola veka, a najduže 100 godina, moglo bi da se pretvori u baru, ukoliko kontrolisanim intervencijama ne budu sačuvani njegov biodiverzitet i protočnost.

OVAKVI dramatični podaci saopšteni su na predstavljanju Studije revitalizacije i zaštite Plavskog jezara, što, izgleda, nije uzbudilo nikoga.


Nivo Biogradskog jezera se iz godine u godinu smanjuje Foto Z. Rakočević


- Šta će se desiti tada sa Limom? - zavapio je akademski slikar iz Plava Ibrahim Ibro Reković, koji je nedavno preminuo i koji je decenijama molio nadležne za spas jezera, pokazujući fotografije kao dokaze da su mulj, trska i šaš "pojeli" jezero.

- Ima mu spasa - ozarilo se Ibrovo lice kada je na površini jezera ugledao amfibiju čiji rad su nekoliko dana u Plavu demonstrirali stručnjaci iz Nacionalnog parka "Palićko jezero". Međutim, mašina i gosti su otišli, a jezero, iz koga na put dug 220 kilometara kreće Lim, jedna od dve najčistije reke u Crnoj Gori, ostalo je da se - smanjuje.


Plavsko jezero nekad



PROBLEMI

Univerzitetski profesor dr Mihailo Burić kaže, za "Novosti", da su tri glavna problema na Biogradskom jezeru: kaverne na njegovom dnu, preko kojih se jezero puni, ali i voda ističe, otoka Jezerštica, podlokavanjem svoje desne obale na koju je naslonjeno jezero, i zasipanje nanosom jezera koje produkuje Biogradska reka.

- Nemoguće je uraditi projekat spasavanja jezera bez dobrih istraživanja. Znači, prvi korak su geodezijska, geološka i hidrološka istraživanja, potom se ide dalje - kaže dr Burić.