Danas je Sveta Petka-veliki praznik i crveno slovo: Evo šta žene nikako ne bi trebalo da rade (FOTO/VIDEO)

Srpska pravoslavna crkva danas, 27. oktobra praznuje dan posvećen prepodobnoj Paraskevi, u narodnu poznatoj kao Sveta Petka, koja je bila zaštitnica žena i siromašnih.

Sveta Petka, prema predanju, rođena je oko 950. godine u mestu Epivat, na obali Mramornog mora, nedaleko od Carigrada. Posle majčine smrti nasleđe je razdelila siromašnima i uputila se u jordansku pustinju, gde se tokom četrdeset godina predala najtežem isposništvu. Ne otkrivajući identitet, posle dve godine službe pri Crkvi Svetih apostola, u neprestanoj molitvi i postu, umrla je u Epivatu u prvoj polovini 11. veka.

Hiljade građana od ranih jutarnjih časova, posle liturgije u crkvi Ružica, čekalo je da uđe u kapelu ove crkve na beogradskom Kalemegdanu za koju se veruje da je podignuta na izvoru žive vode koja pomaže ljudima u nevolji.

VEROVANjA I OBIČAJI

- Izvori lekovite vode

Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti. Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.

Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Pročitajte još - Sveta Petka ispunila duše verom (FOTO + VIDEO)

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

- Odmorite s kućnim poslovima

Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.

- Crkva Ružica

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.