PENZIONERKA Ljubica Stojković iz Banoštora troši 85. godinu, a sa entuzijazmom i dalje gazi kroz porodične vinograde. Berba ni ove godine nije mogla da prođe bez nje, ne zato što ukućani ne mogu sami, već zato što su grožđe i vino njena velika ljubav. U vinogradu je, kaže, odrasla, u njima je podigla svoju decu i unuke, a sada gleda kako kroz brazde trčkaraju praunuci. Seća se da je već sa 13 godina počela da kopa i kajcuje, kako bi pomogla majci, koja je u ratu ostala udovica.

- Imali smo pet hektara vinograda, otac mi je poginuo i nas troje dece smo morali da idemo da radimo - seća se Ljubica. - Kada sam se udala, sa 20 godina, imali smo manje zemlje, ali smo naporno radili i širili zasade. Veliki je posao u vinogradu, ali je jako dobar i dobitak, samo se čovek mora i patiti. Sezona počinje sa rezanjem u martu i do berbe nema stajanja. Zato se i kaže da vinograd traži slugu, a ne gospodara. Mi smo kopali motikama i bilo je mnogo teže nego danas, kad postoje mašine za sve. Samo se ručno bere, a ni za taj posao ne mogu da se nađu radnici.

Baka Ljubica kaže da je njen pokojni suprug Vasa svakog meseca od pazara sa pijace izdvajao novac za penziono. Govorio je, kaže, da će od penzije ona uvek imati da kupi bar hleb i mleko u starosti.

- Sada vidim da je tačno to što je govorio - priča naša sagovornica. - Poljoprivredna penzija je mala, oko 12.000. Pošto sam ja nasledila tu seljačku penziju od muža, ja dobijem svega 8.000 dinara. Pitaju me kako onda uspem da uštedim. Sin plati račune, a ja ništa ne kupujem u prodavnici. Imam malo svoje bašte, sadim domaći paradajz, papriku, od svega pomalo. Hranim i svoje kokoške. A pare čuvam samo za praunuke. Imam ih sedmoro i od svake penzije odvojim po "crvenu" sa strane. Mora da bude po jedna svakom za rođendan.

Penzioneri se obično žale da im je dosadno, ali Ljubica nije jedna od njih. Ona kaže da su joj penzionerski dani zanimljivi.

- Dani su mi ispunjeni i zanimljivi, jer mi stalno u podrum dolaze mušterije da kupe vino. Stižu iz Sremske Mitrovice, Bačke Palanke, Futoga, Novog Sada, iz Beograda - nabraja ova baka. - Srdačno dočekam svakog. Ja njima pričam kako je nekad bilo, a oni meni govore kako je sada. Volim da budem upućena i u politiku i pratim sve šta se dešava.


RECEPT

STARA vinogradarka kaže da nema recept za dug život, ali da se pridržava nekoliko pravila. Uglavnom su vezani za ishranu. Ujutru pije čaj od lekovitog bilja koje sama bere po livadama, a za doručak pojede hleb ispečen na plotni.

- Popijem i jednu čašicu rakije i kasnije kafu - nabraja nam Ljubica. - Više jedem masti, nego ulje i belu slaninu. Crveno meso i kobasice ne jedem. Izbegavam sve iz prodavnice i ne preterujem u hrani. Ručam oko pet sati, a za večeru pojedem grozd ili jabuku. Sve pratim, upalim televizor i slušam šta kažu lekari. Uglavnom sad i oni pričaju ono "staromodno", da živimo i jedemo kao nekad.