VELIKI beleg, ogromni kameni reljefnim krstovima ukrašeni monolit iz srednjeg veka, za koji se mislilo da postoji samo u legendama valjevske Podgorine, arheolozi su otkrili prošle nedelje. Istraživači su drevni spomenik pronašli izlomljen u šumskom gustišu vrha Vlašića koji nosi ime - Veliki beleg.

Bio je potreban ceo dan rada teških građevinskih mašina da se monolit viši od dva metra i teži od četiri tone ponovo sastavi i uspravi. Stručnjaci i radnici čudili su se kako su srednjovekovni neimari uspeli da iznesu ovu grdosiju na vrh brda strmih strana.

- Sva pitanja u vezi sa ovim obeliskom su otvorena. Ne znamo ko ga je ovde doneo ni čemu je služio. On je jedinstven, kao i ogromni reljefni krstovi na njemu, koji imaju tri poprečna kraka i neuobičajeno postolje na mestu gde se simbolično predstavljala Golgota. Legende kažu da je Veliki beleg označavao grob nekog plemića, ali groba ovde nema. S druge strane, ovde su vekovima održavani narodni sabori, što ukazuje na tradiciju svetog mesta - kaže arheolog dr Dejan Bulić, iz Istorijskog instituta, koji je nosilac projekta istraživanja baštine u Valjevu i okolini.

On je sa kolegama iz valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture izveo poduhvat obnove viteškog Velikog belega.

Stanovništvo okolnih podgorskih sela raselilo se i ostarilo, pa je pre nekoliko decenija prestalo saborovanje oko belog monolita pod kojim izviru Tamnava i Ub. Beleg je nestao u šumi i zaboravu, ali nisu oni izlomili kameni stub koji je odolevao vekovima.

- Od starijih meštana Miličinice čuli smo priču o Velikom belegu i krenuli u potragu. Umesto velikog spomenika jedva smo našli samo njegove komade sakrivene zemljom i žbunjem. Kada smo ih bolje zagledali videli smo tragove eksplozije. Tragači za blagom su ga minirali, verujući da je u monolitu nekako sakriveno zlato, kao da je to šljiva u knedli! Naši pljačkaši starina nisu slučajevi za policiju već za psihijatriju - ljuti se dr Bulić, dok obilazi zaravnjeni plato vrha Vlašića u potrazi za još nekim tragom iz prošlosti, koji bi razjasnio tajnu Velikog belega.

Spomenik viši od dva metra i teži od četiri tone

Otkriveno je da ovaj vis u prošlosti nije bio obrastao šumom i da su preko njega prolazili važni karavanski putevi iz rudonosnih planinskih predela ka bujnim rečnim dolinama. Iako vrh Veliki beleg nije naročito visok, on je prirodna osmatračnica sa koje se pruža izuzetan pogled na doline Tamnave, Uba, Valjevsku kotlinu, Kolubaru. Prizor uokviruje kruna planina na horizontu, čiji su zupci Povlen, Jablanika, Medvednik, Sokolska planina, Podrinske planine.

- Jedini uslovno sličan spomenik Velikom belegu, mada manji i sa skromnijim ukrasima, takođe se nalazi u Podgorini. To je Rađev kamen, koji je po predanju, podignut na mestu odakle je vojska mitskog vojvode Rađa krenula u boj na Kosovo. Po njemu ime nosi i Rađevina, kazuje ista legenda. Rađev kamen je takođe monolit podignut na izuzetnom vidikovcu, a oko njega se i danas održavaju sabori - kaže dr Bulić.

Pročitajte još: RAĐEVCI „LjUBE“ UMETNOST: Oživela pozorišna scena u Krupnju

Na ovom obelisku se, takođe, nalazi reljef krsta, koji se danas jedva nazire ispod debelih naslaga kreča, kojim ga žitelji Rađevine redovno ukrašavaju. Za razliku od Velikog belega, Rađev kamen nije pravilnog pravougaonog oblika, jer mu nedostaje jedan veliki deo na uglu, ponovo zbog ljudskog, ili preciznije ženskog faktora.

- Postoji duboko ukorenjeno verovanje da delić rađevog kamena pomaže nerotkinjama i ženama koje žele muško potomstvo. Po tom receptu odlomljeni kamenčić mrvio se u prah i pio. Tako su tokom vekova žene doslovno pojele deo monolita - objašnjava dr Bulić.

Rupa u koju je bio postavljen eksploziv

KAMEN KAO KOMPAS

STRANICE Velikog belega su precizno orijentisane prema stranama sveta. Reljefni krst na licu spomenika, okrenut ka istoku, razlikuje se od onih na ostalim stranama, jer izgleda kao ogroman mač sa balčakom okrenutim ka nebu i vrhom ka zemlji.