KO je god video tu furunu, dobio je volju da što pre umre samo da bi mogao biti spaljen - pisao je komediograf Branislav Nušić o agitovanju za kremaciju pokojnika koje se u Beogradu vodilo između dva svetska rata. Nije zato čudo što su čuveni filmski Topalovići bezuspešno pokušavali da među Srbima rašire taj običaj. Ni posle Drugog rata nije bilo mnogo drugačije kad se s čuđenjem prepričavalo "da u neka mjesta kad čeljade umre - zapale ga, a ono što ostane ture u kak'u teglu..." I danas, iako je to lična odluka donesena za života, u Srbiji se kremira tri i po odsto preminulih, najviše u Beogradu i Novom Sadu - oko petina.

Pročitajte još - Grci dobili svoj prvi krematorijum

Od vremena Kovačevićevih junaka Topalovića, mnogo je vode proteklo gaseći iskru ideje o kremiranju. Prvi krematorijum u Srbiji i Beogradu izgrađen je 1964. godine, iako je Udruženje krematista "Oganj" osnovano šest decenija ranije. Upravo obeležavanje ovih godišnjica, 115 od osnivanja prvog udruženja i 55 od početka rada beogradskog krematorijuma, doveli su u srpsku prestonicu krematisti Evrope. Na Međunarodnoj konferenciji "Evolucija kremiranja - ekologija, etika, solidarnost", domaćini i gosti iz Francuske, Italije, Belgije, Bugarske, u protekla tri dana, razmatrali su doprinos kremacije zaštiti životne sredine po direktivama EU.

Pročitajte još - Građani ne žele da kremiraju preminule

- Na kremaciju se krajem 19. veka gledalo kao na nešto vrlo spektakularno - podsetio je Moris Tore, predsednik Evropske krematističke unije. - Kao i u svim razvojnim društvenim procesima, tako i u prihvatanju kremacije, postojale su i postoje kočnice. Ipak, u zagovaranju kremacije postoje snažne težnje koncentrisane u pojmovima slobode, dostojanstva i poštovanja. Ekološka dimenzija takođe mora biti ispoštovana u svim aktivnostima krematista, utoliko pre što je uticaj groblja na životnu sredinu daleko od zadovoljavajućeg i veći je razlog za brigu od korišćenja savremenih krematorijuma.

NAKLON MILUNKI SAVIĆ TOKOM trodnevne konferencije, krematisti Evrope su posetili Novo groblje i, na zahtev delegacije iz Francuske, grobno mesto srpske heroine Milunke Savić - kaže Slobodan Stojanović, potpredsednik "Ognja". - Osim toga, obišli su Groblje francuskih vojnika i Krematorijum na Lešću. Bili su i gosti Skupštine Srbije, a konferenciju su podržali Ministarstvo zaštite životne sredine i Grad Beograd.

Učesnici konferencije ne spore da je kremacija ekološki poželjnija i opravdanija od tradicionalnog sahranjivanja, ali su predočili i da se to danas u mnogim sredinama dovodi u pitanje. Tamo se, po rečima dr Aleksandra Pavićevića iz Etnografskog instituta SANU, iznalaze novi načini sahranjivanja posmrtnih ostataka u sasvim pustim i neiskorišćenim prirodnim predelima.

Gost iz Italije Roberto Ferari rekao je da je oko 30 odsto preminulih u njegovoj zemlji kremirano, najviše u severnim, a najmanje u južnim krajevima.

- Poslednjih godina, međutim, primetne su i nove tendencije - kazao je Ferari. - Fokus je usmeren na pogrebne aktivnosti u vezi sa kućnim ljubimcima, kako na sahranu, tako i na kremiranje. To se odnosi i na sve propratne stvari: groblja i krematorijume za životinje, urne, nadgrobne spomenike i ukrase na njima. Suočavamo se sa svetom koji se menja, pa se i pogrebni sektor mora prilagoditi novim potrebama stanovništva.

Gosti iz inostranstva u krematorijumu na Lešću

ČIKA JOVA ZMAJ

TEMELjE ideji kremacije kod nas je postavio Jovan Jovanović Zmaj - podsetio je Branislav Matijas (na slici), predsednik Udruženja "Oganj". - Još 1875, napisao je raspravu o prednostima spaljivanja umrlih i štampao je u, tada popularnom, kalendaru "Orao". Štaviše, on je među prvim lekarima u svetu koji su tu ideju podržali, pre svega iz zdravstvenih i higijenskih razloga.