Bogomdan glas s Košutnjaka očarao Pariz

Pariz - Od stalnog dopisnika

SVE do punoletstva se dvoumila da li da se bavi sportom ili muzikom. Razmišljala je da li će u životu biti odbojkašica ili operska pevačica. Opredelila se za ovo drugo i nedavno oduševila publiku Pariske opere.

Životna priča Sofije Petrović je neobična, puna zanimljivih momenata i predodređena za veliku scenu. Rođena je 1991. godine u Beogradu, gde je odrasla, u gornjem delu Banovog brda, na njenom Košutnjaku u koji i danas rado svrati, kada joj obaveze u svetu to dozvole.

Bezbrižno detinjstvo je provodila kao i svi njeni vršnjaci, ali su pedagozi još u ranom dobu primetili da je istančan glas razlikuje od okoline.

- Još u predškolskom uzrastu vaspitačica je skrenula pažnju roditeljima na moj talenat i savetovala im da me upišu u muzičku školu - kaže Sofija u razgovoru za "Novosti".

Zanimljivo je da se u njenoj porodici niko pre toga nije bavio pevanjem. Majka Gordana je arhitekta, a otac Goran je bio profesionalni košarkaš.

PROČITAJTE JOŠ -Lik iz Balaševićeve pesme je stvarno postojao: Moj deda Boža zvani Pub

- Nisam odmalena bila okružena muzikom, da bi to bio prirodni sled događaja, već sam sama oktrivala taj svet. Oduvek sam iskazivala sklonost prema muzici i plesu. Bilo je raznih anegdota s tim u vezi. Pričali su mi, tako, roditelji da sam se za svoj treći rođendan, dok su drugari bili okupljeni u dnevnoj sobi oko velike torte, sama zatvorila u drugoj sobi da slušam muziku, igram i pevam - ističe Sofija koja nikoga svojom pojavom i glasom ne ostavlja ravnodušnim.

Uz to što je bila veoma talentovana za muziku, imala je i sjajne fizičke predispozicije za sport.

- Do osamnaeste godine mi nije bilo jasno da li želim da se bavim muzikom ili sportom! - otkriva nam neverovatan podatak.

Sportske sposobnosti je nasledila od tate. Trenirala je odbojku, bila brza na sto metara, imala dobar skok udalj. A od mame joj je prešla "umetnička crta".

- Majka je htela da bude slikar. I ja sam kao mala bila talentovana za crtanje. Mama je pevala i u horu, tako da je, možda, tu neka veza.

I Sofija je u osnovnoj školi "Banović Strahinja", naravno, bila član hora. Njen glas je uvek nadjačavao druge. Od malih nogu su je postavljali za solistu.

Uporedo je pohađala i muzičku školu "Vatroslav Lisinski", gde nije pevala, već svirala violinu. Glas je počela da školuje tek sa 17 godina!

- Bila sam "naturzinger", neko kome je glas prirodno operski impostiran. Mogla sam lako da otpevam sve od Selin Dion, Vitni Hjuston, Maraje Keri, kao sa ploče. I svaki put kada bih otišla na neku višu notu, moj glas bi se "okrenuo" ka operskom pevanju. To je, očigledno, bio prirodni dar.

Uvidevši da Sofija ima redak glas, njena nastavnica pevanja Stojanka Vukomanović iz muzičke škole je Sofiju sa 17 godina odovela kod profesorke Ljudmile Gros Popović.

- Odmah me je prihvatila. Zbog nje sam i počela da se bavim pevanjem. Nastavila sam da radim sa Ljudmilom, s kojom sam i dalje u kontaktu i pitam je za savete. Nisam odmah bila zainteresovana za operu. Više sam volela pop i džez. Uvek sam negde sanjala o karijeri poput one koju je imala Vitni Hjuston. Sa 19 godina sam izašla na prijemni ispit na Fakultetu muzičkih umetnosti i bila prva na listi.

Sa 22, posle četiri godine osnovnih studija, otišla je na usavršavanje u Ameriku. Školovanje je nastavila na Akademiji vokalnih umetnosti u Filadelfiji, gde je dobila punu stipendiju.

- Već posle godinu i po usledio je poziv da se priključim studiju Pariske opere. Želela sam da se vratim u Evropu. Spakovala sam se i za mesec dana sam bila u Parizu. Bilo je to novembra 2015. godine. Već od januara sam bila angažovana kao mladi umetnik.

I danas živi u Gradu svetlosti.

- Dolazak u Pariz je bio veliko iskustvo. Nisam govorila jezik. Naučila sam ga, kasnije, spontano, bez časova, na osnovu sluha i života u gradu.

Tokom boravka u operskom studiju imala je, kao mlada umetnica, nastupe u amfiteatru Opere na Bastilji, a nastupala je i na mnogobrojnim koncertima na sceni Opere Garnije.

- Pariz je veoma naklonjen modernoj muzici i eksperimetisanju, tako da sam za te tri godine u studiju pevala modernije opere. Neke uloge su mi dosta značile. "Oven Vingrejv" Bendžamina Britna je bila prva opera u kojoj sam pevala u Parizu, a usledila je zatim i rola u operi "La Rond" poznatoj i kao "Rajgen" belgijskog kompozitora Filipa Bozmansa, sa sedam povezanih ljubavnih priča. Imala sam veoma zanimljivu ulogu ekstrovertne Di Zengerin. Predstava je doživela veliki uspeh - kaže Sofija, koja je u štampi dobila sjajne kritike.

Posle prestanka rada u studiju, Pariska opera je nastavila da je poziva kao slobodnog umetnika. Pokrivala je glavnu ulogu Kasandre u Berliozovoj operi "Trojanci", a nakon toga je, na proleće ove godine, usledila veličanstvena rola zbog koje je doživela ovacije na otvorenoj sceni.

Reč je o Šostakovičevoj operi "Ledi Magbet Mecenskog okruga", u novoj produkciji u Operi Bastilja, koju je režirao čuveni poljski reditelj Kšištof Varlikovski.

- Pevala sam, bez mikrofona, pred tri hiljade ljudi, ulogu Aksinje. Po originalnom scenariju trebalo je da se pojavim samo u prvom činu, ali je reditelj zbog mene proširio ulogu da bih mogla da ostanem na sceni tokom cele opere. Bilo je sjajno iskustvo raditi s takvim umetnicima - ističe.

Planova za dalje ima napretek. Otvaraju joj se uloge u inostranstvu, dobija pozive za audicije iz celog sveta. Bilo bi lepo čuti je i u Beogradu.

- Volela bih, naravno, da nastupim i kod nas, ako se ukaže dobar projekat - potvrđuje Sofija, koja je u svom rodnom gradu nastupala davno, na koncertima na Kolarcu, u Ruskom domu, Domu vojske i Skupštini grada, još kao student.

GLAS JAKE PRODORNOSTI

SOFIJA Petrović je mladodramski sopran čiji glas ima jaku prodornost, specifičnu, punu boju i bogatu srednju i donju lagu. Kažu da ima apsolutni sluh.

- Vežbam svakodnevno. Pevam bar tri sata. Mnogo toga je u pripremi. Tu su razgibavanje, vežbe daha, a dosta vremena odlazi i na učenje partitura i rad na stranim jezicima, ekspresiji, glumi - kaže Sofija.