NIŠTA nije teško kada čovek ima želju, a Branka Ribar Brajić je najbolji dokaz za to, jer je u penziji uspela da nauči strani jezik i to - kineski!


I ne samo to - kada je naučila mandarinski, spakovala se i otišla na mesec dana u Peking. Na kineskom je šopingovala, jela štapićima i hodala Kineskim zidom.

Radni vek provela je kao magistar elektrotehnike, a oduvek je volela da putuje i uči strane jezike. Odlično govori engleski i francuski, pa je po odlasku u penziju postala stručni prevodilac za jezik Balzaka i Koko Šanel. Međutim, ovoj ženi, punoj energije i to je bilo malo!

- Volim strane jezike jer je najlepši način da se upozna druga kultura - kaže Branka.- Bilo mi je potrebno nešto zahtevno, nešto što će me zainteresovati i isključiti iz neprijatnih situacija. Oduvek sam volela da učim i čula sam da postoje kvalitetni kursevi kineskog jezika u centru Konfučije.

Prijavila se pre šest godina i počela redovno da ide na časove. Marljivo je učila, ali joj je prvi kurs bio izuzetno težak.

- Imala sam krizu tokom prvog kursa, a prevazištala sam je kada sam shvatila da treba da zaboravim sve što znam o tome kako funkcionišu indo-evropski jezici - seća se Branka.- Kada sam prihvatila da je kineski jezik potpuno drugačiji sve je lako krenulo.



Kineski je težak, ali Branka kaže da je zahvaljujući strpljivim nastavnicima uspela da savladava jezik. Poznaje 250 kineskih reči, što je dovoljno da se obavi osnovna, svakodnevna komunikacija. Završila je četiri kursa, a kada je čula da ima pravo da ode u Kinu na usavršavanje - nije časila časa.

- Konkurisala sam i sa grupom otputovala na mesec dana u Peking - ističe Branka. - Dve nedelje je trajala nastava na univerzitetu, a uporedo su nas upoznavali sa kineskom kulturom, muzikom, umetnošću, kaligrafijom... Bili smo smešteni u studentskom domu i jeli smo u menzi, pa mogu da kažem da je studentska hrana fantastična!


U Kini je stekla i zdravu naviku da pije čaj. Pošto su u sobi ona i cimerka imale uvek termos sa toplom vodom, navikla je da pije čaj od đumbira i to praktikuje i dan danas u Beogradu.


Pored obilaska turističkih atrakcija, Branka je uspela i nešto da kupi. U šoping je otišla sama, a u tržnom centru "Perla" odlično se sporazumevala sa prodavcima na mandarinskom. Kupila je lepe svilene marame i šarene lepeze, donela štapiće za jelo i ogroman šešir. Kada pogleda u šešir, koji je okačen na zid, seti se svoje kineske avanture i pomisli da ništa nije nemoguće kada čovek nešto želi.



ZID I ČAJ


OD svih turističkih atrakcija na Brnaku je najveći utisak ostavio Veliki kineski zid.

- Bila sam iskreno oduševljena, jer kada se popnete na Kineski zid i pogledate u daljinu imate osećaj bezvremenosti - seća se Branka.- Kineski zid je pravi simbol moći čoveka.